Samo “vukovci” mogu da računaju na sigurno mesto u domu

Pomoćnik direktora Studentskog centra "Beograd" Miroslav Sarić kaže da centar raspolaže sa 9.558 mesta u 14 studentskih domova, od kojih je 1.200 predviđeno za brucoše.

On naglašava da je prethodnih godina na konkurs pristizalo više od 2.200 zahteva za smeštaj, odnosno za svako mesto borila su se po dva brucoša.

"Svake godine se povećava gornja granica i sada su sigurni da će dobiti dom samo oni koji imaju prosek 5,00. Prošle godine je donja granica za devojke bila je 4,9, a za mladiće 4,76. Svake godine se ta granica pomera, jer konkurišu sve bolji studenti", rekao je Sarić Tanjugu.

Ministarstvo prosvete, kako kaže, raspisalo je konkurs, a prijave kandidata trajaće od 1. do 15. septembra u Studentskom domu "Karaburma", a od neophodne dokumentacije kandidatima je potrebno da imaju overena svedočanstva iz srednje škole, potvrdu o prihodima po članu domaćinstva za prvih šest meseci overena u opštini i potvrdu fakulteta da je na budžetu upisao studije.

Brucoši u Beogradu uglavnom mogu da računaju na domove "Karaburmu", "Patris", "Penezić", "Veru 2" i jedan deo u Studentskom gradu.

Za studente oko 17.500 mesta u domovima  

Pomoćnik ministra prosvete Ljubiša Antonijević kaže da u studentskim domovima širom Srbije ima 17.200 mesta za domaće studente i 320 za strane studente.

Ove godine su, nastavlja on, kapaciteti povećani u odnosu na prošlu godinu jer je dograđeno jedno krilo Studentskog centra u Čačku, prošireni su kapaciteti u Leskovcu, Kraljevu, Trsteniku, a do kraja godine biće završen Studentski dom u Užicu čuje će kapacitet biti 250 novih studentskih mesta.

"U domovima učenika imamo kapacitete za studente, poput Kraljeva, Čačka, Svilajnca, Vranje. Imamo 800 studenata koji su u okvitru sneštajnih kapaciteta učeničkih domova. Radimo osnivanje Studentsko centra u Valjevu, jer je to veliki administrativni centar"”, rekao je Antonijević Tanjugu.

Upitan šta je sa idejom da se grade privatni studentski domovi koji bi bili u sistemu države, on kaže da ta ideja još uvek nije zaživela, jer država najvećim delom participira u ceni za smeštaj studenata, dok stiudenti mali deo plaćaju.

"Ne postoji zakonska smetnja da vi osnujete privatan smeštaj , ali on neće moći da ponudi ovakvu cenu. Učešće studenata je od 20 do 25 odsto, a sve ostako nadoknađuje država. Tržišna cena premašuje trenutnu cenu", naglasio je Antonijević.

On kaže da student danas troškove smeštaja i ishrane u domu može da pokrije stipendijom I kreditom koju prima, a da ostatak do pune ekonomske cene od oko 25.000 dinara dotira država.

"Podrazumeva se da studenti budu dobri, sa visokim prosekom, da redovno daju ispite, te tako mogu da zadrže mesto u domu i kasnije ne moraju da vraćaju kredit", naglasio je Antonijević.