Slepi i slabovidi teško do posla

Posle gotovo dvadeset godina fizioterapeutkinja Dragana Cvetković dobila je stalno zaposlenje. Sada radi kao maser u salonu Saveza slepih Srbije. Pre toga je radila u kozmetičkim salonima, a pokušavala je i na drugim mestima. Razlog zbog kojeg je odbijana je, smatra, njena slabovidost.

"Kad čuju da je osoba sa invaliditetom, automatski vas na neki način diskriminišu. Kažu da jednostavno ne odgovarate ili vam se uopšte ne jave ili prime nekog drugog, to se jednostavno vidi po njihovom izrazu lica", priča Dragana Cvetković iz salona za masažu "Dodir".

Slično iskustvo proživela je i Branka Brkić iz Saveza slepih Srbije.

"Najčešće pitanje je kada dođete kod poslodavca 'šta je to što ti možeš da radiš' iako vi donesete uredno diplomu, sve neke druge kvalifikacije koje ste stekli i kroz neformalno obrazovanje. Često su podozrivi i sumnjičavi", priča Branka Brkić.

Poslodavcima je najčešće komplikovano da prilagođavaju uslove za rad osobama sa invaliditetom. Tako, ni oni koji su prema zakonu obavezni, neretko ne zapošljavaju takve radnike.

Umesto toga, koriste zakonsku opciju da uplate novac u državnu kasu. Prošle godine oko 3.600 poslodavaca uplatilo je gotovo tri milijarde dinara. Ta sredstva, tvrde, nadležni, koriste se za razne programe kojima se podstiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

"Neki program traje godinu dana ili dve godine i šta posle? Mi se zalažemo da se organizuju različiti programi prekvalifikacije i dokvalifikacije zato što je to neko kontinuirano obrazovanje nešto što je potrebno", dodaje Brkićeva.

Žele da im se pruži šansa da budu korisni za društvo, a ne, kako kažu, pasivni primaoci socijlanih davanja.