Kladionice nisu za maloletnike

Zakon o igrama na sreću prvenstveno treba da bude usmeren na zabranu ulaska maloletnih lica u kladionice, a potom i da reguliše udaljenost ovih objekata od osnovnih i srednjih škola, zaključak je učesnika današnjeg okruglog stola organizovanog na temu "Maloletna lica i igre na sreću" na kome su učestvovali predstavnici državne uprave i kladioničara.

Otvarajući ovu raspravu, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je rekao, da zajedno sa kompanijama koje se legalno bave ovim biznisom treba da se nađe rešenje koje je svima prihvatljivo, a koje će garantovati da maloletna lica nemaju mogućnost da se pojave u kladionicama.

"Očekujem da ćemo do kraja godine stvoriti potpuno jasnu zakonsku regulativu koja će omogućiti da se izborimo sa ovim problemima, ali i sa problemom ilegalnih kladionica u gradu koje nisu ni u kakvom sistemu i u koje svako može da uđe", rekao je Đilas.

U narednih nekoliko meseci biće provereno više od 200 kladionica sa spiska koji su dostavili direktori škola, a za koje oni smatraju da je neophodna provera udaljenosti, naglasio je Đilas i dodao da je osim određivanja udaljenosti, potrebno zabraniti maloletnicima da ulaze u kladionice i u pratnji roditelja.

Zamenica republičkog ombudsmana Tamara Lukšić-Orlandić istakla je da se u razvijenim društvima ne raspravlja o temi udaljenost kladionica od škola jer se one otvaraju na mestu predviđenom za takve objekte, dok se kod nas pojavljuju "na svakom ćošku".

"Ministarstvo finansija krenulo je u izmenu Zakona o igrama na sreću, ali su rekli da će povući taj predlog kako bi zajedno sa nama radili na novom predlogu rešenja u kome bi se nedvosmisleno zabranio ulazak maloletnika u kladionice, kao i njihov ulazak u pratnji roditelja", rekla je Orlandićeva.

Zamenica republičkog ombudsmana je dodala da bi zakon predviđao i visoke kazne za nepoštovanje propisa, ograničavanje radnog vremena ovih objekata, ali i vidno istaknuta obeležja o registraciji, kao i zabranu reklamiranja.

Načelnik Uprave za igre na sreću Mile Simojlović istakao je da na području Srbije ima oko 2.500 kladionica, ali da njihovo poslovanje kontroliše samo sedam inspektora koji imaju jedan službeni automobil.

Sankcionisati učešće maloletnika u klasičnim igrama na sreću  

"U proteklih mesec dana sprovedena je opsežna akcija i tom prilikom je zatvoreno 17 objekata, dok 24 objekta moraju da donesu uverenje od Republičkog geodetskog zavoda da se nalaze na propisanoj udaljenosti od škola", rekao je Simojlović.

Prema njegovim rečima, minimalne novčane kazne bi trebalo da se povećaju na 100.000 dinara za pravna lica, odnosno 50.000 dinara za fizička lica.

"Kladionice sada nemaju zakonsku mogućnost da maloletniku zabrane ulazaka ili da ga izbace iz objekta", rekao je predsednik i osnivač kompanije "Mocart" Dejan Čakajac i dodao da treba sankcionisati i učešće maloletnika u klasičnim igrama na sreću kao što su loto ili bingo.

Čakajac je naglasio da se neophodna bolja kontrola, rigoroznije sankcionisanje prekršaja, zabrana ulaska maloletnika, ali i poboljšanje kvaliteta video nadzora.

Psiholog Žarko Trebješanin objašnjava da je oko 11 odsto mladih koji idu u kladionice postaju zavisnici, a posledice su pogubne - slab uspeh u školi, bežanje sa časova, sukobi u porodici kao i agresivnost u situaciji gubitka novca.

Trebješanin je istakao da čak 60 odsto mladih ne čita ili čita vrlo malo, samo 40 odsto se bavi sportom, dok više od polovine ne ide u pozorište niti u muzeje.

"Upravo osećanje dosade i zelja za uzbuđenjem su glavni motiv i za kocku, ali i za drogu i alkohol", ukazao je Trebješanin i istakao da se najviše kockaju deca iz siromašnih porodica podstaknuta željom da promene socijalni status.