Oebs kritikuje suđenja za ratne zločine

Oebs je u izveštaju naveo nepravilnu primenu propisa, nedoslednost u sudskoj praksi, kršenje principa pravičnog suđenja, a te primedbe odbacili su srpsko tužilaštvo i Sud za ratne zločine.

Šef misije Oebs-a Petar Burkhard izjavio je da je od 2003. do 2014. godine procesuirano 160 osoba, da su pravosnažno okončana 27 predmeta u kojima su osuđene 73 osobe.

"To pokazuje slab kvalitet suđenja i teškoće sa kojima se suočavalo pravosuđe", izjavio je Burhard na skupu u Beogradu.

Burkhard je napomenuo da je problem pravosuđa to što nije nezavisno, što je evidentan politički pritisak, ali i što procesuiranje ratnih zločina nema političku podršku i podršku javnosti.

Ocenio je i da su veliki problem srpskih organa poteškoće u pribavljanju dokaza koje zavisi od međunarodne saradnje i oslanjanje na svedoke.

Na statisku, ali i ceo izveštaj prvo je reagovao sudija Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić koji je naveo da su podignute optužnice protiv 214 osoba.

Dodao je da je 65 osoba pravosnažno osuđeno, 34 oslobođeno, kao i da je nepravosnažno osuđeno sedmoro, a četvoro nepravosnažno oslobođeno.

Diliparić je kazao i da je Tužilaštvo odustalo od gonjenja 48 osoba, a da je protiv 17 osumnjičenih postupak obustavljen zbog smrtnog slučaja.

"Ljudi umiru, izvršioci, svedocii to je najveća opasnost, vreme nam teče kroz ruke", upozorio je sudija i dodao da su za 118 osoba postupci u prekidu, što znači da su istrage pokrenute, ali su prekinute jer se osumnjičeni nalaze pod poternicama drugih država.

Diliparić nije želeo da komentariše navode u izveštaju da je određen broj presuda i optužnica karakterisala nepravilna primena odredaba međunarodnog prava i neujednačenost kaznene politike, navodeći da je to posao Vrhovnog kasacionog suda, ali je ukazao na niz netačnih tvrdnji u analizi.

Prema njegovim rečima, autori izveštaja za koje se "ne zna ko su, jer nisu objavljene njihove biografije", netačno su naveli da Srbija ne izručuje Crnoj Gori osumnjičene za ratne zločine, jer je on lično predao više osoba.

Dodao je i da nije tačno da Srbija ne ustupa predmete ratnih zločina Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini i negirao da je Haški sud ustupio predmet Ovčara, već da je samo dostavio dokaze.

Diliparić je kazao i da izveštaj ne sadrži podatke o službi pomoći žrtvama, eshumacijama koje su dovele do procesuiranja brojnih zločinaca, kao i da se očekuje od Srbije nešto što ne zavisi od nje, posebno jer se u pojedinim predmetima odbijene srpske zamolnice.

"Izneti predlozi su više sugestije, treba ih preformulisati, posebno u delu gde se savetuje određivanje prioriteta predmeta, kako objasniti nečijoj majci da njen predmet nije prioritet jer je njenog sina ubio običan vojnik, a ne pukovnik", upitao je Diliparić.

Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević takođe je kritikovao izveštaj, navodeći da se ne može reći da su optužnice nejasne i da je to laički zključak.

Govoreći o zamerci da poslednjih godina broj istraga opada, odnosno da jedan tužilac pokrene nov predmet u proseku za tri godine, Vukčević je rekao da to statistički jeste tako, ali ne i suštinski.

"Imali smo problema kada smo prešli na tužilačku istragu, ali statistički je to vrlo varljivo, nije isto pokrenuti jedan predmet sa jednom ili dve žrtve i predmet Srebrenica sa 300 žrtava", rekao je Vukčević.

On je nije želeo da komentariše istragu o stradanju braće Bitići, već je samo ukazao da se na tom predmetu radi.

Šef misije Evropske unije Majkl Daveport poručio je da je pitanje pravde i pravosuđa "visoko kotirano u agendi EU" i da će upravo poglavlje 23 koje se odnosi na tu oblast, biti među prvima koja će biti otvorena.

"Procesuiranje zločina na Balkanu, je pravi put za garantovanje prava žrtava, njihovih porodica, i pomirenje u regionu", istakao je Davenport.