Kanonizacija Stepinca, šta kažu istoričari

"Moja savest je čista", bio je rekao Alojzije Stepinac. Ipak, biografiju najmlađeg biskupa na svetu – u momentu proglašenja u 36. godini, ne vide svi kao čistu. Hrabar pred Titom, ne i pred Pavelićem. Žrtva komunizma i saradnik ustaškog režima. Između tih kvalifikacija traži se šta je njegov lik i delo.

"Samo otvaranje dijaloga sa Vatikanom i sa Hrvatskom biskupskom konferencijom je značajan domet jer do sada u odnosima između Srpske pravoslavne crkve, Pećke patrijaršije i Rimokatoličke crkve nije bilo slučajeva da su vođeni ovakvi razgovori o određenim otvorenim pitanjima", kaže episkop slavonski Jovan.

Da mrzi nacizam Stepinac je izjavio tridesetih, deceniju kasnije da je Jasenovac hrvatska ljaga. Oni koji ga brane ističu da je više puta pisao Paveliću protiveći se zločinima. Nije, ili makar nije dovoljno – odgovaraju drugi.

"Pismo Stepinca Paveliću je primer užasnog cinizma od 21. jula 1941. godine. U pismu se zalaže za humanije deportovanje žena, dece i muškaraca u logore, vidi se da zna za masovno deportovanje, samo traži da to bude u humanijim uslovima", kaže istoričar Milan Koljanin.

Ivo Banac, takođe istoričar, podseća na suđenje. "Što se tiče razdoblja NDH, morate uzeti u obzir da je on sam na svom suđenju rekao kako je bilo teško biti lojalan prema raznim državnim ustanovama koje su tražile njegovu lojalnost. Zaista, kako je mogao biti do kraja ispravan", rekao je Banac.

Nema slaganja ni u njegovoj ulozi u pokrštavanju naroda.

"Ja mislim da je Srbima u NDH Stepinac zaista želeo da olakša situaciju bez iluzija da bi njihovo kanonsko vezivanje uz Katoličku crkvu bilo nešto trajno", rekao je Banac.

Koljanin smatra da je Stepinac svoju misiju shvatao tako da šizmatici, odnosno Srbi pravoslavne vere, budu prevedeni u rimokatolike. "Sve se svelo na masovno uništenje srpskog odnosno jevrejskog naroda i delimično romskog naroda", naglasio je Koljanin.

Može li i kako vruć krompir, kako pitanje Stepinca vide teolozi, da utiče na odnose dve crkve i dva naroda?

"Dva naroda treba da žive svojim životom, da imaju dublje interese nego što je pitanje jednog nadbiskupa za vreme Drugog svetskog rata", naveo je episkop Jovan.

Timovi SPC i Rimokatoličke crkve trebalo bi da istraže sve istorijske činjenice. Kada će se sastati dve strane, nije poznato.