Spomenici u Srbiji, ubuduće odlučuje Vlada

Kad je filmski junak Roki Balboa dobio spomenik, mnogima je to bilo simpatično. Kad je Aćif-efendija, koji se smatra odgovornim za smrt oko 7.000 Srba, dobio ploču, najblaže rečeno, smatralo se neprimerenim.

Slično je bilo i sa sada uklonjenim obeležjem borcima OVK u Preševu. Kako bi se sprečilo podizanje spomenika po osećanjima, biće donet novi zakon i nova pravila.

"Neće moći svako da postavlja spomenike, neće moći tako da ih nazove i spomenici će morati da odražavaju ono što je vladajući moral i što ne vređa osećanja naših građana", kaže ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Ističe da će se voditi računa o onome što je dobro, što je ispravno u našoj istoriji i istoriji svih onih koji su živeli na ovim prostorima.

Uvođenje reda u tu oblast za stranku Sulejmana Ugljanina je ograničavanje slobode. Na primer, za njih Aćif-efendija nije dokazani zločinac, pa ne vide ništa loše u ploči postavljenoj njemu u čast. Potpredsednik SDA Enis Imamović pita se kakva se poruka šalje novim zakonom o spomen-obeležjima?

Takođe, pita se šta je sledeće i ističe da bi nazive škola, ulica, trebalo usaglasiti sa osećanjima naroda koji žive u Novom Pazaru i njihovim željama i potrebama.

"Bojim se da vlada to ne razume i zbog toga mislim da bi to trebalo da ostane u nadležnosti lokalne samouprave", kaže Enis Imamović.

Za struku je pitanje spomen-obeležja politički osetljiva tema koju bi trebalo staviti u jasne zakonske okvire.

"Očekujemo da kompetentni ljudi daju takva mišljenja o određenim događajima i ličnostima kojima treba podići spomenik a, između ostalog, trebalo bi da se uvede red, da postoji jedinstven registar svih spomenika", kaže istoričar Miljan Koljanin.

Oni koji se ne budu pridržavali novog zakona biće kažnjeni. Pojedinci od 100.000 do 150.000 dinara, a opštine i institucije od milion do dva miliona dinara.