Glasovi u glavi, diskriminacija u društvu

Uz razgovor i lekove sa ovim problemom naučili su da žive. Međutim sa predrasudama i diskriminacijom nisu.

"Bio je to meni dobro poznat glas moje pokojne majke. Uzeo sam samo lek i otišao na spavanje i nikakvih problema posle nisam imao", priča Petar.

Mina Aleksić iz Udruženja "Prostor" objašnjava kako su ljudi koji čuju glasove u glavi uzašno uplašeni.

"Bivaju odbačeni od porodice i prijatelja, koji ih odmah stigmatizuju i zalepe im etiketu da ne umeju da se kontrolišu", dodaje Aleksićeva.

Da se ovi problemi ne bi potiskivali, u Holandiji je pre 25 godina pokrenuta međunarodna mreža "Čuti glasove".

"Pokret je nastao jer su osobe koje čuju glasove diskriminisane. Mnogi misle da je reč o psihijatrijskim pacijentima, a istina je da mnogi ni nemaju mentalne probleme", navodi Dirk Korstens iz međunarodne mreže "Čuti glasove".

Svoju mrežu proširili su na 27 zemalja, a yahvaljujući Australijskoj ambasadi, odnedavno i na Srbiju. Rade na dva fronta: sa pacijentima i sa stručnjacima.

"Mi smo jedna mala ambasada u Beogradu. Imamo želju da finansiramo zajednice koje žele da donesu promene ljudima i projekte koji donose opipljive rezultate. Ovaj projekat može da donese promene kako osobama koje čuju glasove, tako i široj zajednici", ističe Džulija Fini, ambasadorka Australije u Srbiji.

Mina Aleksić ukazuje da su zahvaljujući njima predavači u mogućnosti da drže treninge zaposlenima u psihijatrijskim ustanovama, kao i korisnicima grupe za samopomoć.

Obuku je do sada u Srbiji prošlo 50 psihijatara i psihoterapeuta i 40 pacijenata. Za ove stručnjake današnja teorija biće sutrašnja praksa.

"Ovo što je bitno neka nova saznanja, neke nove edukacije, jeste da se psihioterapijski radi i reaguje i da imamo drugačiji pristup imamo sa samim pacijentom", objašnjava dr Jovanka Petrović, direktor Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Sveti Vračevi".

Dr Slavica Đukić Dejanović, v.d. direktora Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ističe da ovakav projekat predstavlja ogroman korak ka destigmatizaciji jer u Srbiji postoji veliki problem - sramota je čuti glasove.

"Ljudi imaju strah i od sopstvene mentalne bolesti i beže od takvih ljudi", navodi dr Slavica Đukić Dejanović.

Na razvoj ličnosti, ali i bolesti, nasleđe i faktori sredine igraju veliku ulogu. A koje sve tajne krije naš mozak još se sa sigurnošću ne zna.

Kroz istoriju mnoge bolesti su bile stigmatizovane. Pa se tako ranije smatralo da je u onoga ko ima epilepsiju ušao đavo. Za promenu stava o onima koji "čuju glasove" potrebno je vreme i dobra volja.