Zašto Cincari tuže državu

Od Branislava Nušića i Nikole Pašića do 243 onih koji su se na popisu izjasnili kao Cincari. Tako mali broj sprečio je resorno ministarstvo da ih prizna kao nacionalnu manjinu, pa nisu mogli da učestvuju na manjinskim izborima. Đorđe Mara je jedan od onih koji su zbog te odluke tužili Ministarstvo.

"Broj Cincara od popisa nije opao, ali preti, jer je asimilacija velika i jezik se gubi. Mlađe generacije nemaju od koga da ga nauče, ali smatramo da nas ima dovoljno", smatra Đorđe Mara.

Uz jedinstvenu kulturu, jezik i vezu sa Srbijom, da bi neka zajednica postala nacionalna manjina, potreban je dovoljan broj njenih pripadnika. Posle toga, moguć je upis u poseban birački spisak ako postoji saglasnost pet odsto članova ili najmanje 300 pripadnika te zajednice i tek onda slede izbori.

To su iskoristile manjine kojih je samo nekoliko desetina više nego Cincara. Zaštitnik građana smatra da zakon nije prekršen, ali da je manjim zajednicama potrebna veća zaštita.

"Utemeljenje našeg mišljenja može se videti u stavu Ministarstva pravde, gde se kaže da se brojnost zajednica kao što su Aškalije, Egipćani, Grci, nakon priznavanja njihovog statusa, procentualno uvećao u ukupnom broju stanovništva Srbije", kaže zamenik zaštitnika građana Robert Sepi.

U resornom ministarstvu objašnjavaju da je zahtev Cincara sa 329 sudski overenih potpisa odbijen u skladu sa zakonom, a da je uzet u obzir broj pripadnika te zajednice sa popisa stanovništva.

Radna grupa koja je počela da radi na novom zakonu o nacionalnim manjinama svakako će imati u vidu i malobrojne etničke zajednice.

Ivan Bošnjak iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave navodi da je Srbija jedna od manjinski najnaprednijih zemalja u ovom delu Evrope.

"Mesta za poboljšanje ima i mi ćemo u skladu s međunarodnim propisima voditi računa o ovom pitanju, odnosno o najmanjim zajednicama, koje svakako zaslužuju da budu zaštićene", napominje Bošnjak.

Osim Cincara, zaštitniku građana su se na primer obratili i Jermeni. Prethodno su im u Ministarstvu usmeno objasnili da zbog toga što ih je malo ne mogu da budu priznati kao manjina. Prema poslednjem popisu stanovništva – u Srbiji žive 222 Jermena.