Iskustva notara iz regiona i EU

Srpskim notarima povereno je da overavaju potpise, rukopise, različita dokumenta, čuvaju vrednosti, sastavljaju ugovore. Iako je potreba za javnim beležnicima odavno uočena, taj korak napravljen je tek pre dva meseca – prvenstveno zbog evropskih integracija.

"Nužnost harmonizacije našeg prava zahteva, u stvari, rasterećenje sudstva i to je preporuka Saveta ministara Evrope. To znači da sud mora da se oslobodi nekih 'vansudećih' predmeta", kaže sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Milena Trgovčević Prokić.

Najsličniji srpskom po nadležnostima, ali i po trajanju, jeste crnogorski javnobeležnički sistem. Osim overe dokumenata i potpisa, najviše se bave sklapanjem ugovora o prometu nepokretnosti.

Tri i po godine od uvođenja, kažu u crnogorskoj notarskoj komori, građani su se tek navikli da za pravne poslove odu kod javnog beležnika, a ne u sud.

"Narodu je jasno da mora kod notara da se završava, da je to verodostojno i da se na taj način lakše završava posao. Mi uzimamo obavezu uknjižbe u katastar jer klijentima je dovoljno da dođu kod notara da završe ugovore", kaže predsednik Notarske komore Crne Gore Branislav Vukićević.

Predsednik Notarske komore Republike Srpske Marinko Plavšić kaže da najveći poslovi koje notari rade su poslovi u vezi sa prometom nekretnina i poslovi iz oblasti porodičnih odnosa, nasledno-pravnih odnosa.

Uspostavljen po latinskom modelu, u Hrvatskoj, notarijat pravnu sigrunost građanima daje već dve decenije. U početku, kažu u komori u Zagrebu, građani su uglavnom dolazili da overe različita dokumenta. Danas su im nadležnosti znatno šire.

"Mogu kod javnog beležnika ostvariti i svoja druga prava, napraviti ugovore, javno-beležničke akte, posvedočiti određene činjenice, a posebno imamo kompetencije u ostavinskom postupku", kaže predsednica Hrvatske javnobeležničke komore Lucija Popov.

Sporan deo srpskog zakona o notarima, koji je nedavno izmenjen, odnosio se na promet nepokretnosti i pružao ekskluzivitet notarima za ugovore o prometu nepokretnosti. Takva praksa nije novina u Evropi.

Milena Trgovčević Rokić kaže da je u Nemačkoj, Luksemburgu, Belgiji, Crnoj Gori, BiH predviđena obaveznost, tj. imperativnost forme javnobeležničkog zapisa, a naročito za hipotekarne radnje.

Najstariji javnobeležnički sistem ima i najveće nadležnosti. Francuski notari overavaju, ugovaraju, venčavaju, daju izvode iz knjige rođenih i umrlih, a ubiraju i poreze.

"Kada kupite stan u Francuskoj platite pet odsto poreza, koje stranka nama plati, a mi to platimo odmah trezoru, a naš prihod je normalan prihod i nema to da 80 odsto platimo", kaže notar u Francuskoj Stevan Zečević.

Iskustva, pre svih, susednih zemalja, međutim imaju i lošu stranu, pa su recimo u Hrvatskoj i Crnoj Gori notari hapšeni jer su zloupotrebili položaj.

Njihov, kao i srpski zakon o javnom beležništvu, predviđa da se u takvim situacijama notari disciplinski kažnjavaju i krivično gone, a štetu koju pričine građanima nadoknađuju svojom imovinom.