Obnova posle poplava, krediti i donacije

"Za Srbiju 995 milona evra", saopšteno je u sredu na donatorskoj konferenciji u Briselu. Sa tim novcem Srbija bi mogla da pokrije skoro svu štetu od poplava.

"Da je to toliko – vidite ovaj stub – popeo bih se na taj stub i rekao da je Srbija spasena... ali i to što smo dobili, hvala im mnogo", kaže premijer Aleksandar Vučić.

Zapravo je bespovratno poklonjeno 115 miliona evra. Ostalo su zajmovi koji su Srbiji stavljeni na raspolaganje.

"To nisu donacije, to su krediti za koje treba da apliciramo projektima", ukazuje i Marko Blagojević, direktor Kancelarije za obnovu poplavljenih područja.

Pitanje je, kaže Blagojević, da li mi sebi možemo da dozvolimo nova zaduživanja.

Jedan od najpovoljnijih zajmova koje će Vlada razmatrati jeste onaj koji nudi vlada Japana, 40 miliona sa kamatom 0,01 odsto i rokom otplate 40 godina.

"Mislim da je japanski primer odličan primer uspešne donatorske konferencije, još želim da istaknem da su neke članice EU ponudile dodatno grantove – Holandija, Britanija – i da su se pridružile druge zemlje, Švajcarska i Norveška", rekao je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport.

Od 115 miliona 80 dolazi iz fondova EU. Preostalih 35 su donacije zemalja od kojih su neke ranije najavljene u bilateralnim susretima.

"Za gro toga smo znali pre nego što smo otišli u Brisel. Suma koju smo dobili preko toga nije velika u poređenju sa našim potrebama i štetom, ali smo ipak dobili više nego što smo očekivali. Izašli smo iz tog procesa sa 20 miliona evra više nego što sam ja očekivao", istakao je Blagojević.

Iako je bilo različitih tumačenja o uspehu donatorske konferencije, svi su saglasni da se poklonu u zube ne gleda i da je Srbija zahvalna na svakom evru koji je dobila od donatora.