уторак, 06.05.2014, 07:30 -> 13:36
Čovek koji je pucao na nemačku podmornicu
Ilija Gojković je jedini srpski general koji je poginuo u Prvom svetskom ratu. Poginuo je 1917. godine kod obala Sicilije kada su ga usmrtili hici iz nemačke podmornice, na koju je prethodno otvorio vatru iz pištolja.
Iako je vojevao u šest ratova, protiv Turske, Bugarske, Austrougarske i Nemačke, general Ilija Gojković, komandant Moravske divizije, imao je najvažniju bitku u Sredozemnom moru, nedaleko od Sicilije.
Posle povlačenja preko Albanije i dolaska na Krf, Gojković je teško oboleo i prebačen je na lečenje u Francusku, objašnjava potpukovnik Slobodan Đukić, istoričar i profesor na Vojnoj akademiji, u emisiji „Dozvolite...".
U Francuskoj, general Gojković se oporavio. Ukrcavši se na saveznički brod, sa još ranjenika koji su bili na oporavku, zaplovio je put Soluna, kako bi se vratio na front.
Februara 1917. godine u blizini Sicilije brod je potopila nemačka podmornica i poslala čamce za spasavanje.
„General Gojković je bio među preživelima, ali je odbio poziv komandanta nemačke podmornice da se preda. Izvadio je pištolj i otvorio vatru na podmornicu. Nemci su nekoliko trenutaka zbunjeno posmatrali ovaj čin, a zatim uzvratili paljbom i usmrtili generala, koji je i sahranjen u vodama Sredozemnog mora", objašnjava profesor Slobodan Đukić, koji je istraživao lik i delo generala Ilije Gojkovića.
Strog i hrabar vojskovođa
Đukić ukazuje i na to da, iako ga ponekad ostavi na margini, istorija generala Iliju Gojkovića pamti kao strogog, uticajnog i pre svega hrabrog vojskovođu.
„U vojsku je stupio dobrovoljno, kao šesnaestogodišnjak sa završena dva razreda realne gimnazije i postupno je napredovao. Godine 1876. unapređen je u čin potporučnika. U srpsko-turskom ratu 1877-1878. komandovao je bataljonom", objašava Đukić.
Gojković je napredovao postupno, od redova do generala. Propisi srpske vojske u to vreme dozvoljavali su dobijanje oficirskog čina bez završenih vojnih škola.
Jedini srpski general u balkanskim ratovima i Velikom ratu koji nije završio vojne škole bio je general Ilija Gojković. U čin generala unapredio ga je kralj Milan Obrenović, što Gojkoviću jedno vreme nije išlo na ruku.
„Kralj Aleksandar, oženivši se Dragom Mašin, raspušta sve komandante vojske kralja Milana, pa tako i Iliju Gojkovića, ali se posle Majskog prevrata njegovo vojno napredovanje nastavlja", dodaje profesor Đukić, koji je inače istraživao lik i delo srpskog generala.
Ministar vojni
General Gojković je u vladi Nikole Pašića 1910. godine postao ministar vojni, a u osvit balkanskih ratova komandant Moravske divizije prvog poziva.
U Kumanovskoj bici general Ilija Gojković komanduje desnim krilom srpske vojske, a u bici kod Bitolja sa Moravskom divizijom drugog poziva zauzima Oblakovski vis, primoravši turski garnizon na povlačenje.
Moravska divizija prvog poziva ističe se i u Bregalničkoj bici, u Drugom balkanskom ratu.
Gojković je sa svojom Moravskom divizijom nastavio vojevanje u Velikom ratu, a njegovi vojnici u Cerskoj bici zauzimaju vrh Iverka, pa austrougarske snage bivaju primorane na povlačenje. Na Drini je neprijatelj zadržavan i nije mu dozvoljavano da lako prodre na srpsku teritoriju.
Tokom Kolubarske bitke, Moravska divizija je na tim položajima imala 4.000 poginulih, ranjenih i nestalih, što je trećina ukupnog sastava divizije.
I privatni život generala Gojkovića privlači pažnju. Imao je petoricu sinova i četiri kćeri, a poznato je da njegov najstariji sin Vojislav, kao pripadnik organizacije „Crna ruka", biva osuđen u Solunskom procesu.
Danas se generala Gojkovića sećamo prilikom obeležavanja godišnjice formiranja slavnog Gvozdenog puka, koji se nalazio u sastavu Moravske divizije prvog poziva, kojom je naš general komandovao.
Takmičenje u daljinskom jahanju na Ljubičevskim konjičkim igrama nosi njegovo ime, a ulica generala Ilije Gojkovića postoji u Nišu, Paraćinu i Požarevcu.
Piše Jelena Sević
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 7
Пошаљи коментар