Dostojno sećanje na Veliki rat

Jedan od prvih poslova koji čeka sledeću vladu biće obeležavanje stogodišnjice Velikog rata. Ceo svet će se na Vidovdan sećati Sarajevskog atentata, a mnoge će zanimati kako se na taj događaj gleda u Srbiji, zvanično i javno.

Dokumentom iz 28. jula 1914. Austrougarska je objavila rat Srbiji. Usledio je talas objava rata i 50 meseci sukoba, kakve svet do tada nije video. Zato su ga i nazvali Veliki rat.

Srpski istoričari su složni, kada se o stogodišnjici razmišlja treba početi od činjenice da nikada u svojoj istoriji, ni pre ni posle, Srbija nije bila tako omiljena u svetu.

Momčilo Pavlović sa Instituta za savremenu istoriju rekao je da neki kažu da se na Beloj kući u nekom momentu vijorila srpska zastava, a u Londonu je organizovan kosovski dan.

"Govorilo se o herojskoj Srbiji. Mi znamo da je to najveće pregnuće Srba i srpske države. Ako je tako, to zaslužuje dostojanstveno sećanje i komemorisanje tih događaja", rekao je Pavlović.

Istoričari podsećaju da u odnosu na celokupno stanovništvo, Srbija je bila država sa najvećim brojem ljudskih žrtava - 1918. dočekala je sa 60 odsto muških glava manje. To je istorija na koju se mora podsećati.

Istoričar Mile Bjelajac rekao je da žrtve ne treba zaboraviti i da treba da se rekonstruiše bar na lokalnom nivou do republike - ime i prezime, srednje slovo, čin svih onih koji su položili život u toku Prvog svetskog rata za odbranu i oslobođenje Srbije, naravno i za stvaranje Jugoslavije u ono vreme.

Pobeda uprkos gubicima 

Uprkos ogromnim gubicima, Srbija je iz rata izašla kao pobednica.

Miroslav Perišić iz Arhiva Srbije rekao je da su to dva stanovišta koja moramo imati u vidu, polazeći od svih tih sadržaja poput naučnih zbornika dokumenata, izložbi, zaštite memorijala, zaštite arhivske građe.

Bjelajac smatra da je potrebno istaći momente koji Srbiju čine velikom u tom ratu i ondašnje ljude koji su bili možda jačeg, čvršćeg kova, počev od političara pa do zadnjeg vojnika.

Početak Velikog rata obeležavaće se u celom svetu, kao i stogodišnjice važnih bitaka. Za Srbiju je pitanje naročito osetljivo jer se povodom za rat smatra Sarajevski atentat.

Mišljenja su podeljena - od toga da čin Gavrila Principa nema veze sa tadašnjom Srbijom, do stava da zaslužuje adekvatnu počast. 

Pavlović kaže da ne treba sada otići u drugu krajnost i delovati paranoično - pa ako neko kaže da je Gavrilo Princip terorista, da mi odmah skačemo.

Prema njegovim rečima, svako ima pravo da misli i radi šta hoće, ali je važno šta mi mislimo i kako možemo da plasiramo naš pogled na te događaje.

Perišić je rekao da je prestolonaslednika ubio podanik druge države, tako da on (taj datum) za nas nema značaja u smislu nekog državnog obeležavanja. "Za nas, Prvi svetski rat počinje onog dana kada je Srbiji upućen telegram objave rata i Sarajevski atentat je pitanje za istoričare", ističe Perišić.

Istoričari apeluju da treba promeniti pristup obeležavanju važnih stogodišnjica koje nam nailaze. Treba stvarati naučne sadržaje, sprovesti medijske akcije i, što je najvažnije, najozbiljnije se posvetiti ovoj temi na školskim časovima.

Iskustvo obeležavanja stogodišnjice balkanskih ratova pokazalo je da srpska javnost, a posebno mlađe generacije, o istoriji kojom mogu samo da se ponose ne znaju gotovo ništa.