Odbrana mastera iz svog džepa

Dok su fakulteti jedinstveni kada se određuje koliko bodova studenti treba da steknu kako bi nastavili školovanje, razlikuju se u određivanju cena školarine. Nisu iste ni cene prijave ispita, uverenja o studiranju i odbrane master rada.

Informacije koliko šta košta uglavnom ćete saznati tek kada dođete do izabranog fakulteta i obratite se studentskoj službi, jer fakulteti takve podatke uglavnom ne objavljuju .

Isti Univerzitet, ista usluga, a različita cena. Dok studenti Mašinskog i Građevinskog fakulteta za odbranu master rada ne odvajaju ni dinar, njihove kolege sa Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta političkih nauka, da bi završili master studije, moraju da izdvoje 10.000, odnosno 12.000 dinara.

Pavle Ožegović planira sledeće godine da upiše master, ali mu nije pravo što mora da plaća odbranu rada.

"Smatram da to nije pošteno i da nije u redu, jer koliko znam i koliko sam čuo na nekim državnim fakultetima to uopšte nije slučaj. Takođe smatram da školarina na ovom fakultetu za master studijske programe izuzetno velika", kaže Pavle, inače student Fakulteta političkih nauka.

Ako studenti već moraju da se pomire s činjenicom da će iz svog džepa platiti odbranu rada, onda bi bilo fer da bar znaju gde taj novac ide, smatraju u Ministarstvu prosvete.

Pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje Slobodan Stupar kaže da bi trebalo da bude potpuno analitički raščlanjeno šta koliko košta i zašto se nešto naplaćuje.

"I dalje ostajem na stanovištu koje sam iznosio i ranije, za budžetske studente ne bi trebalo ništa da se naplaćuje", kaže prof. dr Slobodan Stupar.

Razliku u cenama štiti i Zakon o visokom obrazovanju, po kom svaki fakultet samostalno odlučuje o finansijskom poslovanju.

Na Fakultetu političkih nauka, odbrana master rada se plaća, jer nije uključena u školarinu, kao što je slučaj sa većinom fakulteta, objašnjava prodekan za master studije Đorđe Pavićević. On kaže da gotovo sva suma ide članovima komisije koji učestvuju u odbrani rada.

"To nije samo čin kada sedne troje ljudi i ispitanika, to podrazumeva sve ono što ide prethodno, tako da se konkretno u neto iznosima kod nas na fakultetu 9.000 isplaćuje za taj čitav postupak. Znači tu često ljudi sa strane učestvuju, oni koji nisu na fakultetu", kaže profesor Pavićević. 

Iako informacije o tome kako se preraspoređuje novac koji ste uplatili na račun fakulteta treba da budu javne i objavljene na sajtu, praksa pokazuje drugačije.

"Neka dokumenta koja se odnose na finansijsko poslovanje fakulteta ne mogu se pronaći na sajtovima. Svega 13 odsto fakulteta je objavilo informacije", kaže Sanja Nasevski iz Beogradske otvorene škola.

Na pojedinim fakultetima, od studenata se traži da, pre nego što saznaju da li su na budžetu ili ne, uplate prvu ratu školarine. A i kada sve uplate, polože ispite i završe master studije, diplomu koju su platili čekaju i po nekoliko godina.