Opusteli Stranjani, selo sa jednim đakom

Stranjani pod Jadovnikom dele sudbinu mnogih planinskih sela koja su u poslednjih nekoliko decenija opustela i ostarila. Pre pola veka je u tom selu bilo 1.600 ljudi, a sada zvanično 140.

Na prostranim pašnjacima povrh sela, u poslednjem katunu, na 1.600 metara, Mićo Čpajak i njegovo stado - jedini od nekadašnjih stotine čobana.

"Ovo je planinski kraj bio i stočarski. Nekada su dolazili Grci iz Grčke pa su po hiljadu jagnjadi kupovali, a sad ja nisam u stanju da prodam svojih 50", priča Milosav Mićo Čpajak.

Sa obronaka Jadovnika, gde su jedini siguran prevoz planinski konji i terenci, decenijama su Stranjanci odlazili u potrazi za poslom i životom lakšim od gorštačkog. Od tri škole sa trista đaka, radi samo jedna, u kojoj uči jedan mališan. Čitavi zaseoci su opusteli. U poznu jesen dim se vije iz jedva 30 domova.

Stare kuće građene su od drveta i kamena. Više do 100 takvih sada je napušteno, a vreme ih polako nagriza. U zapustelim Stranjanima slika domaćinstva Aničića sa sedmoro mališana skoro je nestvarna.

Domaćin kuće Marko kaže da su mu unuci najveće blago. Uz pomoć brata iz Južne Afrike stekao je moderne građevine i mašine, stada od 150 ovaca, 20 koza, 20 krava, osam konja.

"Radimo od jutra do sutra. Živi se, veliki sir proizvodimo, meso, može dinar da se uzme, ali dosta tereta, dosta rada je potrebno, jeste teško prodati i uzeti pare, ali ide", priča Marko Aničić.

U selu poznatom po proizvodnji mleka sasvim poseban sir - na metar pravi tek poneka planinka.

"To je sir oteženi, koliko hoćeš toliko ga otegneš, zavisi od koliko mlijeka praviš", kaže Vidosava Čpajak.

Uz sve gorštačke nevolje, posebno zimi, snegove od dva do tri metra, vukove koji su sve brojniji dok je ljudi sve manje, u predelu divlje lepote sa čijih visova pogled seže i ka Crnoj Gori, Bosni, Albaniji, nadaju se ipak bar boljim putevima, koji neće kao do sada voditi što dalje iz Stranjana.