Srpske škole na finski način

Obrazovanje u Finskoj služi za primer celom svetu, a naročito Srbiji gde školstvo godinama vapi za reformama. Za razliku od vršnjaka u Srbiji, đaci iz Finske odlični su u primeni znanja - nastavnici ih uče da pre svega razumeju gradivo umesto da ga "bubaju".

Finski stručnjaci iz oblasti obrazovanja protekle nedelje su boravili u Srbiji, kako bi domaće profesore bliže upoznali sa svojim modelom školstva, koje služi za primer celom svetu.

Disciplina, visoka odgovornost i kreativnost najjači su utisci koje je profesorka Jasmina Teofilović ponela u Srbiju, nakon trogodišnjeg rada kao pomoćnik učitelja u Finskoj.

"U Finskoj školi odeljenja su manja, najveći broj učenika je 25. Učenici koji ne mogu da savladaju program predviđen za taj uzrast, izdvojena su u posebna odeljenja i njih je sedam, osam. Moj utisak je da je svako dete uključeno, ustvari ne može da ne radi na času", objašnjava profesorka Teofilović.

Moto finskih profesora jeste da je svako genije za nešto. Jedna od glavnih poruka finskih strunjaka je da je isti pristup prema različitoj deci loš i nepodsticajan.

"Ako kažete ribi da treba da se popne na drvo, ona će ceo život misliti da je glupa. Dakle, poenta je u tome da nastavnik prepozna u čemu je svako dete genije. To znači individualizacija rada i to znači posvećivanje pažnje svakom detetu", kaže Desanka Radunović iz Nacionalno-prosvetnog saveta.

Školstvo u Srbiji godinama vapi za reformama, a u školama su, kažu, raspoloženi za novine.

"O finskom modelu znamo ponešto, ali nemamo jasna uputstva. Prosto ne znamo na koji način bi se to sprovodilo i implementiralo u našim školama", kaže direktor Osnovne škole "Vuk Karadžić" Zlatko Grušanović.

Promena odnosa prema obrazovanju

Ipak, da bi sve i kod nas krenulo na bolje, najpre treba promeniti odnos prema obrazovanju.

"Mi možemo da prekopiramo njihova rešenja, njihove nastavne planove ili rasporede časova, ali to kod nas neće raditi zato što je pogrešna atmosfera. Treba da podvučemo crtu i da kažemo - obrazovanje nam je prioritet", ističe Saša Baucal sa Instituta za psihologiju.

Nadležni kažu da su u strategiju obrazovanja utkane mnoge odlike finskog modela škole, a da se neke od njih već primenjuju.

"To je jednakost u obrazovanju, dostupnost obrazovanja, obrazovanje za sve, obrazovanje na manjinskim jezicima. Ali, ono što je vrhunski model Finske to je drugačija filozofija. Ja ne znam da li bismo mi mogli brzo da primenimo nešto odatle", kaže Vesna Fila iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Tu filozofiju, između ostalog, oslikava još jedan utisak profesorke Jasmine Teofilović.

"Učenici nakon pismene vežbe ostavljaju svoje pismene zadatke na sto i ukoliko učiteljica izađe, niko od učenika neće uzeti da ispravi svoj zadatak ne bi li dobio bolju ocenu", kaže profesorka.

Obrazovanje u Srbiji mora da nastavi sa reformama po ugledu na finski model, kako bismo, prema rečima ministra Jovanovića, stvorili stručnjake neophodne za napredak čitavog društva.