Muslimani slave Kurban-bajram

Islamski vernici počinju četvorodnevnu proslavu jednog od dva svoja najveća praznika - hadžijski Kurban-bajram (Dan žrtve).

U beogradskoj Bajrakli džamiji nije bilo mesta za sve koji su hteli da prisustvuju molitvi, koja je počela jutros u 7.33 sati.

Molitvu i propoved povodom jednog od najvećih muslimanskih praznika služio je muftija Vojvodine i imam beogradske Bajrakli džamije Mustafa Jusufspahić.

Muftija vojvođanski podseća nadležne da se još čeka dozvola za izgradnju druge džamije u Beogradu, a vernike da sa pripadnicima drugih naroda i veroispovesti dele iste nade i i muke.

"Nade su nam za boljim životom u slozi, a muke su nam siromaštvo i neizvesnost. Zato nam je više nego ikad potrebno jedinstvo koje je moguće ako spojimo naša zajednička nadanja u borbi protiv zajedničkih muka", kaže muftija vojvođanski Mustafa Jusufspahić.

Mešihat islamske zajednice u Srbiji, centralnu bajramsku svečanost održao je u Hadži Mehovoj džamiji u Novom Pazaru.

Posle jutarnje molitve, muslimani su obilazili groblja, a tradicionalno za Kurban bajram žrtvuju ovcu, čije se meso deli. Ovca za kurban posebno se bira.

Svi muslimanski verski praznici računaju se po mesečevoj, a ne po sunčevoj godini, a Kurban-bajram je dva meseca i 10 dana posle Ramazanskog bajrama.

Kurban-bajram se naziva i hadžijski, zato što se toga dana završava glavno godišnje hodočašće u Ćabi, odnosno u Meki, u Saudijskoj Arabiji, najvećem islamskom svetilištu.

Hadž je jedna od pet glavnih verskih obaveza punoletnih islamskih vernika, ukoliko mogu da finansiraju troškove hodočašća, ne ugrožavajući normalan život svoje porodice.

Hadžiluk se ne smatra samo ispunjavanjem Božje zapovesti, nego i dokazom jednakosti svih pripadnika islamske vere pred Alahom, a cilj mu je i potvrda jedinstva i solidarnosti islamskog sveta.

Praznik se zove Kurban-bajram jer se tada prinosi žrtva - kurban (ovca ili goveče), što znači približavanje Bogu. Prinošenje žrtve značajan je deo hadža. Taj obred vrše svi oni koji za to imaju mogućnosti. Običaj je da se meso (od kurbana) deli sirotinji, susedima i rodbini.

Biblijska i kuranska priča o žrtvi slične su, ali u Bibliji đavo iskušava Avrama da li će žrtvovati sina Isaka, a u Kuranu iskušava Ibrahima da li će žrtvovati sina Ismaila. Predanje se završava tako što Alah zamenjuje Ismaila žrtvenom životinjom poslatom iz raja.