Instituti izvan politike

Dolazak stranih stručnjaka kao savetnika u Vladu otvara pitanje da li u institutima u Srbiji ima naučnika koji bi pomogli oporavak zemlje, ili je rešenje problema u rukama stranaca.

Iako u Srbiji ima nekoliko desetina instituta u kojima je zaposleno gotovo 4.000 istraživača, naučnika, doktora nauka, jedni smatraju da su njihova višedecenijska iskustva nedovoljno iskorišćena, a drugi da oni ne mogu da utiču na praktičnu politiku.

Nekada su se u njih sklanjali nepodobni profesori, zatim su iz njih izlazili političari, predsednici vlada, države, stranaka. Instituti su, međutim, smatraju upućeni, uvek bili skrajnuti kada je u pitanju kreiranje državne politike.

Generalni direktor Ekonomskog instituta Dragan Šagovnović kaže da se projekti formulišu tako da su, u principu, primarno namenjeni stranim konsultantima.

"Propozicije projekata su takve da domaći konsultanti, uključujući i Ekonomski institut, koji je najveća konsultanska kuća u Srbiji, jako teško sami mogu da apliciraju za te projekte", kaže Šagovnović.

Da od domaćih stručnjaka država itekako ima koristi, tvrde u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Najviše sarađuju sa institutima i trenutno finansiraju oko 800 projekata.

"Mi imamo od tog broja 27 projekata koji su baš definisani u tematskoj grupaciji unapređenja državne politike i nacionalnog identiteta, gde su baš projekti vezani za unapređenje državne politike", kaže prof. dr Jovan Bazić iz Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj.

Bazić kaže da rezultate tih istraživanja dostavljaju relevantnim ministarstvima, ali da ne mogu da utiču na to koliko oni koriste ta istraživanja.

Ako se ne računaju instituti koji se bave naukom zbog nauke, ostaje mali broj onih čija su istraživanja i saveti primenjivi u svakodnevnoj politici.

"Bojim se da naši instituti nemaju nikakav uticaj na kreiranje državne politike, zato što državna politika ne vidi potrebu u podršci naučne zajednice", kaže izvršni direktor Beogradske otvorene škole Milorad Bjeletić. 

Sa druge strane, kako kaže Bjeletić, i naučna zajednica se ne trudi dovoljno da utiče na politički život, političke opcije, zbog toga što je to rizično i opasno.

"Vi kada predložite neku opciju, kandidujete neku politiku, ona ima cenu i onda oni koji će plaćati tu cenu, jednostavno stvarate neprijatelje", dodaje Bjeletić.

U Srbiji su registrovana 64 instituta, i većina je stara i po nekoliko decenija. Samo šest ima mešovito vlasništvo, dok je ostale osnovala država. Zajedničko im je to što se finansiraju isključivo kroz projekte za domaće i strane kompanije i institucije.