Nemački jezik, ulaznica za posao

Jedna branša u Srbiji, u poslednje vreme, čini se ne zna šta znači nemati posao. Veliko je interesovanje za učenje nemačkog jezika, a većina polaznika su zdravstveni radnici ili tehničkih profila. Doktori i drugo medicinsko osoblje masovno traže posao u Nemačkoj i tako upošljavaju ovdašnje filologe.

Posle diplome, za više od 2.300 lekara registrovanih na birou, učenje nemačkog korak je ka poslu. U Nemačkoj nema viška radno sposobnih. Ako uzmemo u obzir izjavu tamošnje ministarke rada da ne pitaju odakle neko dolazi, već šta može da radi, ne čudi ovdašnje interesovanje za učenje nemačkog.

Pofesorka nemačkog jezika Svetlana Kostić kaže da u odnosu na prošlu godinu ima duplo već broj polaznika.

Oglasa za posao u nekom zdravstvenom centru u Srbiji gotovo da nema. Međutim, oglasi u kojima se traže medicinski tehničari za rad u Nemačkoj jesu uobičajeni.

Tatjana Radosavljević iz Lekarske komore Srbije kaže da komora mora da da potvrdu ili sertifikat dobre prakse i sa tim odlaze u Nemačku.

"Nije potrebna nostrifikacija, već potvrda da su članovi komore i da nisu osuđivani. Zahteve za takve sertifikate pre godinu i po dana imali smo jedan ili dva mesečno, sada 10 do 15 nedeljno. Od početka godine 700 lekara je uzelo sertifikat", kaže Radosavljević.

Osim medicinara, za nemački su zainteresovani veterinari, inženjeri, biohemičari. Najčešće mladi od 20 do 30 godina, oni koji su tek završili studije. Neretko sa kartom za Austriju ili Nemačku.

Jedan od polaznka Branislav Kurelušić kaže da želi da nemački jezik i da ga usavrši tokom boravka u Austriji. Milan Jovanović kaže da nemački uči skoro dve godine i planira da ga uči dok ne bude mogao normalno da komunicira.

U zavisnosti od toga da li ste medicinska sestra ili lekar, za posao u inostranstvu zavisiće i nivo traženog znanja nemačkog, a škole prilagođavaju programe.

Profesor nemačkog jezika Strahinja Dobrivojević kaže da najviše interesovanja vlada za prvi i drugi nivo i mnogima je taj početni nivo od presudnog značaja za apliciranje za vizu.

Profesorka nemačkog jezika Svetlana Kostić objašnjava da se grupe prave na osnovu sfere interesovanjea zbog posla.

"Ako su tri medicinske sestre i dva inženjera, onda se pravi dodatni materijal, gleda se da se ugodi svima", kaže Kostić.

Odgovor na pitanje zašto biraju Nemačku mogao da bude u planu tamošnje vlade da privuku i zadrže stotine hiljada stranih stručnjaka koji im nedostaju.