Elektronska akreditacija fakulteta

Akreditacija visokoškolskih ustanova i studijskih programa ponavlja se svakih pet godina. Zato je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta organizovala seminar kako bi odgovorila na brojna pitanja fakulteta i obučila ih za korišćenje elektronskog formulara da bi brže i preciznije odgovorili na postavljene zadatke. U ovom trenutku obrađuju se podaci 11 fakulteta i 200 studijskih programa.

Dokumentacija se pripremala u tri papirne kopije. Bila je ogromna i moralo je mnogo da se računa. Između ostalog, trebalo je i da se utvrdi stepen izbornosti, odnosno procenat izbornih predmeta i to 20 odsto na osnovnim, 30 na master i 50 odsto na doktorskim studijama, što nije osobito dobrodošlo na mnogim fakultetima.

Profesorka Jelica Protić sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
kaže da postoje fakulteti sa mnogo nastavnika, kao što je Medicinski fakultet, a da sa druge strane postoje fakulteti koji imaju jako mnogo predmeta, poput Filološkog fakulteta.

"Recimo da je Elektrotehnički fakultet opet dosta veliki fakultet sa puno predmeta i solidnim brojem nastavnog osoblja, tako da smo se tu susreli sa oba problema - da prikupimo veliki broj kartona predmeta i da prikupimo mnogo toga o nastavnicima", kaže Protićeva.

Uz ručno računanje išlo je i različito tumačenje parametara. Zato je Elektrotehnički fakultet napravio program, a Komisija za akreditaciju organizovala je obuku - seminar posvećen ponovnoj akreditaciji.

Program može da koristi svako ko ume da radi sa tabelama. Fakulteti najčešće traže tumačenja oko izmena studijskih programa, upisa većeg broja studenata i organizacije doktorskih studija.

Predsednik Akreditacione komisije Vera Vujčić Kovačević objašnjava da se kod doktorskih studija postavlja pitanje kompetencija profesora, posebno u polju društveno-humanističkih nauka.

"Postoje neke specifične oblasti u polju društveno-humanističkih nauka gde zaista ne postoji mogućnost objavljivanja radova u stranim časopisima, i izmene standarda će možda ići u tom smeru da se to uzme u obzir", kaže Vera Vujčić Kovačević.

Oni koji nisu bili zadovoljni odlukama Komisije, mogli su da se obrate Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje. U prethodnom periodu, kažu, nije bilo mnogo takvih žalbi.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković objašnjava da su mnogi slučajevi tih žalbi rešeni pozitivno "posle relativno dugotrajnih procesa" u kojima je traženo da se donesu neke promene, kako bi "iz svega toga izašao nekakav bolji kvalitet nego što je bio".

"Nije poenta u tome da se kažnjava neko. Poenta je u tome da se pomogne da visokoškolska ustanova koja se opreleli da radi u tome domenu, bude što bolja", smatra Stanković.

Od prošlog juna, cena akreditacije niža je 20 odsto. Moguće je da cene budu još niže. Cenu određuje Nacionalni savet u saradnji sa Ministartvom prosvete, a potvđuje je Vlada Srbije.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje traži garanciju da će se Akreditaciona komisija stabilno finansirati, pa kad budu videli koji je to način finansiranja, onda će biti u stanju da donesu odluku o ceni akreditacije, kaže profesor Stanković.