Sve manje starih zanata

Prodavnice i radionice starih zanata za izradu bombona, kapa, popravku kišobrana, danas su u Beogradu retkost i samo pravi zaljubljenici u tradiciju i svoj posao uspevaju da opstanu na tržištu, uz pomoći onih koji poštuju i kupuju ručno izrađene proizvode.

Radionica bombona i ratluka "Bosiljčić" otvorena je 1936. godine i od tada, po recepturi dede Branislava Bosiljčića, mušterijama nudi svež ratluk, promincle, bombone ljute, voćne, svilene, punjene, mlečne karamele, "luše", džinovske lizalice u obliku srca i mnoge druge slatke zanimacije.

"Ne menjamo recepturu, a uz osnovne tri vrste ratluka - belog, sa ukusom vanile i u kombinaciji sa orasima, i crvenog, sa aromom ruže, u ponudu smo uvrstili i ratluke sa egzotičnim ukusima - ananasa, pistaća, grožđa i šljiva", rekao je Tanjugu Branislav Bosiljčić, jedan od vlasnika jedine bombondžijske radnje u Beogradu.

Prema njegovim rečima, u tu radnju, u kraju poznatom kao Savamala, godinama dolaze iste mušterije, sa željom da se ni enterijer, ni proizvodni program ne promene, kako bi ih podsećali na mladost i "neka lepša vremena".

Vlasnik šeširdžijske radnje "Rade" u Balkanskoj ulici Goran Milošević, za razliku od "bombondžije", smatra da zanati u Srbiji nemaju budućnost, jer država ne vodi dovoljno računa o zanatlijama.

"Radoslav Stefanović, koji je 1950. godine otvorio ovu radnju završio je kapadžijsko - šeširdžijski zanat, kao i njegov sin Branislav koji ga je nasledio 1988. godine", rekao je Milošević i dodao da je zanat naučio i zavoleo uz svog tasta Branislava.

Navodeći da je bilo zainteresovanih koji su želeli da uče zanat, "ali da su odustali, jer je potrebno uložiti mnogo truda koji se ne može dobro naplatiti", on je rekao da se u Srbiji kapadžijski zanat više nigde ne može naučiti.

Prema njegovim rečima, pedesetih godina dvadesetog veka u Balkanskoj ulici je bilo 11 šeširdžijskih radnji.

Zanatska radnja "Rade" već dugi niz godina izrađuje šešire za potrebe pozorišta i snimanja filmova.

"Popravka kišobrana danas je veoma teška, jer savremene kišobrane, koji su slabi i lošeg kvaliteta nema svrhe popravljati", kaže prva vlasnica radnje Ljubinka Bošković.

Prema njenim rečima, ljudi najviše donose stare, ali kvalitetno izrađene kišobrane, koji uz popravku mogu još dugo da štite od kiše.

"Kvalitetni kišobrani, uz promenu platna, mogu da traju i po nekoliko decenija", objasnila je Bošković i dodala da mušterije dolaze iz Vojvodine, Čačka, Užica, ali i iz inostranstva kako bi iz popravili.

Mnogi Beograđani, koji su "imali sreće" da ih "kiša uhvati" u blizini te radnje, poslužili su se kišobranom i svi oni, sem jedne devojke, prisetila se Bošković, pozajmljene kišobrane su vratili.