Sećanje na patrijarha Pavla

Povodom trogodišnjice smrti patrijarha Pavla, organizovano je molitveno sećanje.

Patrijarh srpski Irinej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Uspenja presvete Bogorodice u manastiru Rakovica, a uz sasluženje mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i episkopa hvostanskog Atanasija. Na grobu blaženopočivšeg patrijarha Pavla služen je pomen.

Liturgiji i pomenu prisustvovao je i predsednik Srbije Tomislav Nikolić i veliki broj vernika.

U besedi nad grobom svog prethodnika, patrijarh Irinej rekao je da je patrijarh Pavle bio primer dok je bio živ i da će i dalje biti primer za sve vernike, jer je živeo skromno, bez luksuza, sa jedinom mišlju da služi Bogu, crkvi i svom narodu.

"Duhovno je uvek sa nama. Njegove molitve nas i danas prate u svakodnevnom životu. Narod svakodnevno obilazi njegov grob, da se pomoli i obrati mu se kao nekada. Iako ovde nije telom, uvek će ostati duhom sa nama", rekao je patrijarh Irinej.

"Budimo ljudi - to je često ponavljao. To je baza, temelj za sve, sve ostalo je nadgradnja. Važno je biti čovek", istakao je patrijarh.

Patrijarh Irinej je istakao da patrijarh Pavle nikada nije pravio kompromis između dobra i zla, politike i istine, politike i crkve, da se držao načela crkve, imao hrabrosti da kaže ono sto je mislio, a da je govorio uvek i samo istinu.

"Na istini je počivao njegov život. On je veliki dar našoj crkvi", naveo je patrijarh Irinej.

Četrdeset četvrti patrijarh na tronu svetog Save upokojio se na današnji dan 2009. godine na Vojnomedicinskoj akademiji.

Rođen je kao Gojko Stojčević, 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, kod Donjeg Miholjca, u Slavoniji.

Na vanrednom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 1. decembra 1990. godine, kojem je predsedavao zagrebačko-ljubljanski mitropolit Jovan Pavlović, zamenik tada obolelog patrijarha Germana, biran je novi patrijarh između trojice kandidata tajnim glasanjem.

Kako nijedan od kandidata nije dobio dovoljan broj glasova izbor je obavljen žrebom na tzv. "apostolski način", tako što je arhimandrit tronoški Antonije izvukao ime budućeg patrijarha.

Tako je Pavle postao 44. poglavar SPC. Ustoličen je 2. decembra 1990. u Sabornoj crkvi svetog Arhangela Mihaila u Beogradu.

Patrijarh Pavle bavio se naučnim radom, a među njegovim objavljenim delima su Monografija o manastiru Deviču, Studije iz liturgike objavljene 1972. u Glasniku SPC od koje je kasnije nastalo trotomno izdanje "Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere", objavljeno 1998. godine. Iste godine objavljena je zbirka njegovih beseda "Molitve i molbe".

Poglavar SPC dugo je bio predsednik komisije Svetog Sinoda za prevod Novog zaveta Svetog Pisma kojeg je crkva zvanično odobrila i objavila 1984, a potom objavila i ispravljeno izdanje 1990. godine.

U zasluge patrijarha Pavla ubraja se rad na obnovi i osnivanju novih eparhija, obnovi Bogoslovije na Cetinju, otvaranju Duhovne akademije Svetog Vasilija Ostroškog u Srbinju.

U njegovo vreme osnovana je Akademija SPC za umetnost i konzervaciju, vraćena je veronauka u javne škole, a Bogoslovski fakuletet u okrilje Beogradskog univerziteta.

Imajući u vidu mnogobrojne zasluge patrijarha Pavla, posebno njegov naučni i bogoslovski rad, Bogoslovski fakultet SPC u Beogradu, dodelio mu je 1998. godine zvanje počasnog doktora bogoslovlja.