Smanjenje državne administracije

Vlade su obećavale da će smanjiti broj agencija, direkcija, saveta i fondova, svih onih sigurnih mesta za partijske kadrove koji su bili prekobrojni u Vladi, Skupštini ili nekom dobrostojećem javnom preduzeću. Prema podacima Unije poslodavaca, takvih tela je 131, a Poverenik za informacije od javnog značaja sabrao je 170.

Važno je, međutim, da se utvrde jasni kriterijumi na osnovu kojih će se odlučivati šta je višak. Na rad tih tela godišnje se troši više od 800 miliona evra.

Naprednjaci obećavaju da će broj tih tela smanjiti za pedesetak, i to po kriterijumu "odlazi sve ono gde su se upošljavali partijski kadrovi a za čim nema potrebe".

"Oni koji postoje, a imaju nekog smisla će ostati, a ono što nema nikakvog smisla i ono u čemu je jedini smisao 'dođi, sedi i uzmi pare', ti će otići", rekao je v. d. predsednika SNS-a Aleksandar Vučić.

"Pa, napravili su za auto-puteve, ja mislim, ne dve ili tri, već pet firmi. Ne zna se ko više radi i gradi auto-puteve", rekao Vučić.

Iako daleko od ekološke države, šest tela brine o životnoj sredini. Daleko smo i od ravnomernog regionalnog razvoja, ali se o njemu stara pet državnih tela.

"Pretpostavljam da će upravo biti ukinuti prvo oni sa najmanjim brojem zaposlenih budući da je i to neki parametar njihove važnosti. Da su bile važnije zapošljavale bi više", rekao je Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta.

Pored državnih, tu su i javne agencije. Iako nisu na državnoj kasi, povereni su im državni poslovi. Bile državne ili ne, njihovo ukidanje neće ni zakonski ići lako. Jer, pre toga treba ukinuti akte na osnovu kojih su osnovane.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dejan Milenković kaže da se ništa nije promenilo ni kada je smanjen broj ministarstava sa 24 na 17, zato što su organizacione strukture iz ranijih ministarstava ušle u novih 17.

"Ja se bojim da formalnim ukidanjem javnih agencija neće biti smanjene ni unutrašnje organizacione jedinice, jer će biti pripojene samo nekim drugim organima", kaže Dejan Milenković.  

Ni od ušteda ekonomisti ne očekuju mnogo.

"Treba da budemo svesni da ušteda koja će se postići u tom smislu neće biti velika i neće presudno ulepšati sliku u budžetu niti naših javnih finansija, ali ona je, pre svega, političke prirode", rekao je Ivan Nikolić.

Birokratski monstrum, tvrde stručnjaci, preti da postane i Evropska unija. Sve je više agencija, zaposlenih i troškova koje one iziskuju, a sve manje su, kažu, efikasne.