Nasleđivanje na osnovu ugovora supružnika

Budući Građanski zakonik, pored brojnih novina u pravnom sistemu Srbije, uvodi mogućnost nasleđivanja na osnovu ugovora koji će moći da zaključe isključivo supružnici.

Pored postojeća dva osnova za nasleđivanje testamenta i zakona, treći pravni osnov biće ugovor o nasleđivanju, koji bi prema oceni Komisije za izradu Građanskog zakonika mogla da doprinese otklanjanju brojnih dugotrajnih sporova, koji se javljaju u praksi posle smrti jednog supružnika.

Ugovorom o nasleđivanju bračni drug može svoju zaostavštinu ili njen deo da ostavi u nasleđe svom supružniku.

Prema predloženom rešenju iz Prednacrta Građanskog zakonika koji je objavljen na sajtu Ministarstva pravde, supružnici bi mogli da zaključe ugovor o nasleđivanju u korist jednog ili drugog supružnika, njihove dece, njihovih usvojenika ili drugih potomaka.

U obrazloženju rešenja Komisija navodi da je bitan uslov za punovažnost ugovora o nasleđivanju - saglasnost svih potomaka supružnika, koji će po zakonu biti pozivani da ih naslede.

Ugovor o nasleđivanju morao bi biti sačinjen u pismenoj formi, uz overu sudije. Sudija je dužan da pre overe strankama pročita ugovor i posebno ih upozori da predmet (imovina) ugovora ne ulazi u zaostavštinu i da se iz njega ne mogu namiriti nužni naslednici.

Nije redak slučaj u praksi da se tokom ostavinske rasprave pojave brojni sporovi među naslednicima, koji se zato upućuju na parnicu u kojoj dokazuju svoja prava stečena za života preminulog.

Sporovi mogu da traju godinama, dok ostavinski postupak stoji u mestu, a pritom se, neretko, remete i korektni odnosi između članova porodice.

Novine kod nasleđivanja

Nova rešenja koja bi trebalo da uvede Građanski zakonik menjaju i dopunjuju i razloge za utvrđivanje nedostojnosti za nasleđivanje.

Tako su pored umišljajnog ugrožavanja života ostavioca i nezakonitog uticanja na sudbinu testamenta, Prednacrtom zakonika sankcionisana određena nedozvoljena i nemoralna ponašanja.

Prema rešenju iz prednacrta, status naslednika, niti bilo kakvu korist, ne može da ima onaj ko je krivičnim delom sa umišljajem doveo ostavioca u stanje stalne nesposobnosti za sačinjavanje zaveštanja, kao i ko je "onemogućio ili pokušao da onemogući ostvarenje onog reda nasleđivanja koji je ostavilac odredio ili hteo da odredi ili sa kojim je računao".

Kao alternativno rešenje predloženo je da je nedostojan za nasleđivanje i onaj ko je umišljajno učinio teže krivično delo, a do smrti ostaviočeve ne vrati se u zemlju, ili onaj koji je krivičnim delom sa umišljajem stekao povoljniji naslednopravni položaj.

Pored navedenog, Prednacrtom Građanskog zakonika precizirano je i da na zahtev nužnog naslednika, sud može da odluči da nužnom nasledniku pripadne određeni deo stvari i prava koji čine zaostavštinu (stvarno pravo), ''kad smatra to opravdanim''.

Proširen je mogući sadržaj testamenta, tako da zaveštalac može osim povodom raspodele imovine da daje i ''druge izjave'' u vezi njegove smrti, na primer o načinu sahrane i druge želje.

Pooštrena je posledica povrede forme testamenta, a uvodi se i javnobeležničko zaveštanje. Zaveštalac bi prema tom rešenju mogao da pred javnim beležnikom sačini testament u obliku javnobeležničkog zapisa.

Zbog brojnih zloupotreba u praksi i ugrožavanja interesa nužnih naslednika biće isključena mogućnost zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju između supružnika.

Takođe je, pored opšteg zakonskog pravila da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine, predloženo da se doda odredba prema kojoj prijemnik, u čiju se korist naslednik odrekao nasleđa, odgovara za dugove ostavioca do visine primljenog, osim ako nije drugačije ugovoreno.

Komisija je ukazala da se pri izradi dela Građanskog zakonika o nasleđivanju pošlo od važećeg Zakona o nasleđivanju iz 1995. godine, koji je u naš pravni sistem uneo brojne novine i udovoljio visokim standardima zaštite naslednih, svojinskih i drugih imovinskih prava bivšeg titulara i njegovih pravnih sledbenika.

Imajući u vidu u međuvremenu nastale promene koje su se odigrale u pravnom životu, uporedno iskustvo i dragocena saznanja iz sudske prakse, Komisija je nastojala da putem predoženih novina doprinese poboljšanju zakonskog teksta i njegovoj kvalitetnijoj i harmoničnijoj primeni, pre svega u sudskoj praksi.