Tragom starih zanata

Tragom starih zanata u Srbiji, prisetili smo se korpara, sajdžija, grnčara, bombondžija. Koliko ih je tačno u Srbiji preostalo, nije poznato, ali u toku je proces njihovog registrovanja i sertifikacije.

Umesto da su postale nezaobilazan deo turističkog menija Srbije, od 120 predratnih bombondžinica u Beogradu ostala je samo jedna.

U 28 kvadrata, tradicija duga gotovo 80 godina. Istorija tri generacije.

"Mi smo naslednici privatnog porodičnog biznisa koji je bio čest i preovlađujući pre Drugog svetskog rata. Mi smo samo taj posao zadržali, iako je sa strane bilo, možda, čudnih pogleda i podsmeha, jer to je ipak nešto što je sad neuobičajeno. Ali pokazalo se da je to najbolji recept", kaže bombondžija Branislav Bosiljčić.

Bombondžije su, vremenom, nestale. Najpre, posle rata, zbog nepopularnosti privatnog preduzetništva, zatim su ih potisnuli industrija i uvoz. Istu sudbinu dele i drugi stari zanati.

"Konkretni problemi su, pre svega, nabavka sirovina koje koriste u radu, sve manje ima naših domaćih proizvođača, primorani smo da uvozimo robu što poskupljuje proizvodnju. Ne možemo da proizvedemo velike količine proizvoda i veliki problem je plasman", rekla je Milica Đokić iz Udruženja starih zanata Srbije.

Sami sebi su i dobavljači i proizvođači i knjigovođe i prodavci. Žao im je što su stari zanati odavno iščezli iz sistema školstva. Ukoliko ne budu imali kome da prenesu svoje veštine, starim zanatima preti izumiranje.

Ministarstvo ekonomije do sada je na teritoriji Srbije sertifikovalo 295 zanata iz kategorije starih, odnosno umetničkih zanata i domaće radinosti.

Da bi takve, niskoakumulativne i slaboprofitabilne delatnosti bile konkurentnije na tržištu, njihovi nosioci oslobođeni su fiskalnih kasa i komunalnih taksa za isticanje firme.

"Otvorena je potpuno nova kreditna linija za finansiranje samo i isključivo sertifikovanih zanatlija i ona se kreće negde od pet do 20 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti, pod izuzetno povoljnim uslovima", kaže Dragan Janjić iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije. 

On ističe da su zahtevi upućeni svim lokalnim samoupravama, da kod dodele poslovnog prostora posebne pogodnosti daju toj kategoriji zanatlija.  

Zanatlije, ipak, očekuju više. Kažu da njihove kolege u drugim zemljama, poput susedne Mađarske, imaju znatno veću podršku države. Za primer je Meksiko, koji opstanak drevnih astečkih veština smatra jednim od nacionalnih prioriteta: postojbina Panča Vilje od starih zanata ostvaruje čak devet odsto bruto nacionalnog dohotka.