Bez prijemnog za fakultet?

Ukoliko Vladin Predlog zakona o srednjoj školi bude usvojen, oni koji su sada prva godina gimnazije neće polagati prijemni ispit za fakultet, već opštu maturu. To se ne odnosi na učenike stručnih škola, već će fakultet odlučivati o svakom pojedinačnom slučaju.

Generaciji 96/97 to će biti treća velika promena za vreme školovanja - prva je bila učenje po reformisanim programima, druga polaganje male, a za tri godine polaganje i velike mature.

Pravo da polažu opštu maturu imaće svi učenici srednjih škola. Međutim, za razliku od gimnazijalaca, učenik stručne škole bi u tom slučaju imao dve provere znanja - kako bi dobio i stručno zvanje i obezbedio upis na fakultet.

Pojedini profesori, međutim, smatraju da se ti učenici tako degradiraju.

"Tvrdim da medicinska sestra može da pokaže bolje znanje na Medicinskom fakultetu nego neki đaci iz gimnazije", rekao je Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

Univerzitetski profesori, članovi Nacionalno-prosvetnog saveta, tvrde suprotno. Desanka Radunović iz Nacionalno-prosvetnog saveta kaže da, ako je u programu srednje škole 60 odsto sadržaja stručne spreme, samim tim se učenici pripremaju za tržište rada nakon završetka školovanja.

"Ne možete očekivati da oni dobiju odlično predznanje za nastavak školovanja, a isto tako mogu i gimnazijalci da se žale što nisu osposobljeni da rade posle gimnazije. Prosto, morate da izaberete šta želite", rekla je Radunović.

Gimnazije, međutim, imaju primedbe na Vladin predlog Zakona o srednjoj školi, jer smatraju da je prijemni ispit bolja provera znanja od polaganja velike mature.

"Zar nije najvažnije šta taj učenik zna i da li može da upiše određeni fakultet i, ako može, dajte mu prijemni ispit i upišite ga", kaže Milorad Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija.

Sokić kaže da će se pojaviti fakulteti kojih ima i danas, koji su nepopularni i ne primaju svakog, a koncepcija prohodne i neprohodne mature je pogrešna.

Iz Ministarstva poručuju da je zakon dobar i da će obezbediti kvalitetnije obrazovanje.

Zoran Kostić iz Ministarstva prosvete i nauke kaže da je usvajanje Zakona usaglašavanje sa zakonima Evropske unije, što podrazumeva poštovanje principa i ciljeva obrazovanja, odnosno, jednakost za sve.

Novi Zakon o srednjoj školi, kažu nadležni, preko je potreban. Aktuelni je donet pre dvadeset godina.