Britanija: Mihailović patriota

Britanska tajna služba SOE iz Drugog svetskog rata okarakterisala je komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Dražu Mihailovića kao patriotu koji nije sarađivao sa okupatorima u Drugom svetskom ratu, navodi se u izveštaju koji je predstavljen u Višem sudu u Beogradu.

"General Mihailović je bio patriota, čovek velike snage i sposobnosti", navodi se u dokumentu predstavljenom na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića i dodaje da "nema dokaza da je bio kolaboracionista sa Nemcima, Italijanima ni sa vladom Milana Nedića".

Kako je objasnio istoričar Slobodan Marković, predsednik Državne komisije za istraživanje okolnosti pod kojima je Mihailović ubijen, dokument je sačinio profesor na univerzitetu Oksford Vilijem Mikenzi na osnovu izveštaja britanskih obaveštajaca, koji su bili u posmatračkim misijama u Kraljevini Jugoslaviji tokom rata.

Izveštaj britanske tajne službe strogo je poverljiv i nosi napomenu da mogu da ga koriste samo tajne službe i britanska vlada, a na današnjem ročištu prvi put je predstavljen javnosti.

Istoričar Marković je pored tog dokumeta sudu dostavio i brojnu drugu dokumentaciju, a predao je i transkripte sednice britanskog parlamenta, dan pre ubistva Mihailovića 17. jula 1946. godine.

U transkriptima ratni šef britanske diplomatije Entoni Idn upitao je na sednici parlamenta svog naslednika: "Šta je Kraljevina Britanija učinila za generala Mihailovića, koji je bio prvi gerilac u Evropi u borbi protiv nacista?"

Posleratni britanski ministar spoljnih poslova Ervest Bevin odgovorio je da su sudu u Beogradu poslati izveštaji petorice britanskih oficira, koji su bili u štabu generala Mihailovića do maja 1944. godine u kojima se konstatuje da su on i njegov pokret stalno vodili aktivnu borbu protiv okupatora.

Sud u Beogradu ih, međutim, nije uzeo kao relevantne, a nije prihvatio ni predlog da ti oficiri svedoče u Jugoslaviji, naveo je tada Bevin.

Namešten proces

Marković je istakao da je suđenje Mihailoviću bio apsolutno montiran proces, a u prilog tome dostavio je sudu pismo tužioca u tom procesu Miloša Minića, koji je kao šef Ozne za Beograd 1945. godine uputio vrhu Komunističke partije Jugoslavije, odnosno godinu dana pre sudjenja i streljanja Mihajlovića.

"Naša partija rukovodi javnim tužilaštvom, tako i Oznom i svim drugim državnim institucijama. Rukovodioci Ozne, članovi partije, izabrani su među najboljima. Tužioci i sudije moraju da imaju poverenja u njih", naveo je Minić u tom pismu za KPJ.

Marković je sudu dostavio i zapisnike sa suđenja Mihailoviću, kao i audio snimke iz arhive Radio Beograda i naglasio da je očigledno da su delovi zapisnika sa suđenja prepravljani i da ne odgovaraju audio snimcima.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava i zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav Mihailović.

Pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailović nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude kojom je Draža Mihailović osuđen na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva građanska prava.

Mihajlović je, dva dana po donošenju sporne presude, 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan".

Državna komisija utvrdila je da je Mihailović ubijen na Adi Ciganliji, ali sumnja da su njegove kosti kasnije prenete u sekundarnu grobnicu, najverovatnije na Ratno ostrvo, kako bi se onemogućilo da ikad budu pronađene.

Proces rehabilitacije biće nastavljen 27. januara 2012. godine.