Dve decenije ujedinjenja Nemačke

U Saveznoj Republici Nemačkoj obeležen je "Dan ujedinjenja", jubilej uklanja veštačke granice između zapadne i istočne Nemačke od pre dvadeset godina. Taj istorijski događaj, značajan ne samo za Nemce, formalno je označio kraj "hladnog rata" između zapada i Istoka, odnosno blokova.

Simboličan zaokret se zapravo desio godinu dana ranije, kada je između 8. i 9. novembra 1989. godine srušen 156 kilometara dugi Berlinski zid koji je skoro tri decenije delio taj grad i zemlju na istočni i zapadni deo.

Zid je predstavljao "gvozdenu zavesu", simbol dubokih političkih i vojnih podela između dva bloka, zemalja članica NATO i članica Varšavskog ugovora.

"Taj datum kada je srušen Berlinski zid je najlepši dan u istoriji Nemačke. Mi nikada nećemo zaboraviti naše susede i saveznike koji su omogućili ujedinjenje dve Nemačke", izjavila je kancelarka Angela Merkel povodom obeležavanja 20. godišnjice pada Berlinskog zida.

Ujedinjenje dve Nemačke dočekano je sa olašanjem i nacionalnim romantizmom i u Bonu i u Berlinu. Ali uklanjanje stvarnih granica i podela između bogatog zapada i siromašnog istoka nije išlo ni brzo niti glatko, kao što se to u početku verovalo. Proces nije okončan ni posle dve decenije.

Među Nemcima se i dalje javlja pitanje: Da li je to bilo stvarno ujedinjenje dve države ili je zapadna Nemačka pripojila državu na istoku?

"Ujedinjenje je bila želja većine tadašnjih istočnih Nemaca. Ujedinjenje nije bio 'anšlus', kako ga neki opisuju i danas", objasnila je nedavno kancelarka Merkel, upotrebivši pri tom izraz koji je obično dovođen u vezu sa Hitlerovom aneksijom Austrije 1938. godine.

Merkelova je rođena u istočnoj Nemačkoj, gde se i školovala. Političku karijeru je napravila posle ujedinjenja dve države.

Centralna proslava u Bremenu

Uz prisustvo vodećih nemačkih političara i gostiju iz sveta u Bremenu je održana centralna proslava dana nemačkog ujedinjenja. Svake godine proslavu organizuje ona savezna pokrajina koja predsedava Bundesratom, gornjim domom parlamernta.

Na zvaničnoj ceremoniji govorio je predsednik države Kristijan Vulf, što je i njegov prvi značajan nastup od izbora u maju ove godine.

Svečanosti su prisustvovali i kancelarka Angela Merkel, predsednici vlada nemačkih saveznih pokrajina, nekadašnji političari Nemačke Demokratske Republike, kao i visoki predstavnici Evropske unije.

Svečanost u Bremenu praćena je i velikom uličnom proslavom koja je otvorena sinoć i na kojoj su učestvovali istaknuti nemački muzičari.

Proslava je nastavljena i u Berlinu, kulturnim programom ispred zgrade Rajhstaga, sedišta nemačkog parlamenta Bundestag.

Podsticaj brisanju granica unutar Evrope

Najnovije ankete pokazuju da 88 odsto Nemaca na nekada socijalističkom istoku i 82 odsto na zapadu smatraju da je ujedinjenje bilo ispravno.

Anketa koju je početkom septembra sprovela dobrotvorna organizacija Narodna solidarnost potvrdila je da proces stvarnog ujedinjenja još nije okončan: 11 odsto ispitanih na zapadu i devet odsto na istoku i danas "žali za zidom".

Studija je takođe pokazala da se četvrtina građana na istoku još ne oseća "kao pravi građani Savezne Republike Nemačke".

Ali i pored toga 60 odsto anketiranih je reklo da ne bi želelo da se točak vremena vrati unazad, na period pre ujedinjenja, a istraživači dodaju: na istoku Nemačke "postoji stalna, rastuća identifikacija sa Saveznom Republikom Nemačkom".

Pad "gvozdene zavese" je i na međunarodnom planu imao snažan uticaj. Otvoren je dijalog između istoka i zapada, počela je da se stvara klima poverenja i saradnje.

Ujedinjenje dve Nemačke je, takođe, podstakao proces brisanja granica unutar zapadne Evrope koji je 1985. godine otpočeo potpisivanjem Šengenskog ugovora. U godinama koje su usledile uveden je bezvizni režim, ne samo unutar EU, nego i sa državama koje su na putu integracija sa Unijom.