Han: Sloboda medija od ključne važnosti

Evropski komesar Johanes Han na završetku skupa o slobodi medija na Balkanu istakao je da završetak pregovora o članstvu neke zemlje sa EU mora neizostavno značiti da je taj proces doveo i do uvreženja slobode izražavanja i podvukao da u tome mnogo veći upliv i ulogu mora odigrati civilno društvo.

Han je time odgovorio i na mnoge kritike i poruke novinara i medijskih poslenika sa Zapadnog Balkana i Turske koji su zatražili da Evropska komisija i EU daleko snažnije utiču na vlasti tamošnjih zemalja kako bi se osetno popravilo sada vidljivo pogoršano stanje slobode i nezavisnosti sredstava informisanja, a napadi i pretnje novinarima ne prestaju. 

U izlaganjima i raspravi je posebno ukazano na gušenje slobode medija u Turskoj i navedeno je da su vlasti samo za poslednja tri meseca pokrenule 35 sudskih postupaka protiv novinara.

"Ne može se govoriti o vladavini prava i istovremeno zatvarati novinare samo zbog kritikovanja vlasti", rekao je komesar.

Han je naveo da će Evropska komisija uskoro objaviti godišnje izveštaje o napretku zemalja regiona ka EU i podvukao da "sloboda izražavanja i medija imaju središnju ulogu u strategiji proširivanja", predočivši da su pregovori o članstvu u EU duži proces. 

Ukazao je na to da se novinari danas suočavaju sa brojnim izazovima i da je centrima moći i medijskim magnatima u interesu da ima što manje nezavisnog i istraživačkog novinarstva.

"Otkazuju se popularni politički televizijski programi, ometa se istraživačko novinarstvo, a ne verujem da je to znak da su političari postali pošteni i da je sve u redu", rekao je komesar.

Han je primetio da EU ima izvesnu moć da utiče na vlasti da ne ugrožavaju slobodu štampe samo tokom pretpristupnih pregovora, a da posle učlanjenja nema više uticaja na to.

"Zbog toga je neophodno da se sloboda štampe obezbedi tokom pregovaračkog procesa, jer je posle kasno", rekao je Han.

Poslanica i potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je kritikovala Hana što ovu konferenciju nije zakazao pre izbora u Turskoj i rekla da je zatvaranje medijskih kuća i krivični progon novinara u Turskoj sasvim neprihvatljivo.

SE traži da se novinari na Balkanu zaštite 

Savet Evrope pomno prati stanje slobode medija i izražavanja na Zapadnom Balkanu, "a kad je reč o Srbiji i Crnoj Gori i dalje je od primarne nužnosti da se novinari zaštite od nasilja, a SE dobija izveštaje o napadima i pretnjama novinarima u celom regionu", izjavio komesar za ljudska prava SE Niels Muižnieks.

On je posebno upozorio na pogubne posledice pritisaka, pretnji i napada na novinare i predočio da je stav SE da istrage vlasti moraju da dovedu do kažnjavanja vinovnika i nalogodavaca napada i pretnji novinarima.

Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je istakla da je sloboda izražavanja temeljno ljudsko pravo i predočila da se uvreženje kritičkog mišljenja kod građana, pored dosledne primene zakona u praksi, ostvaruje i kroz sistem obrazovanja koji to izgrađuje.

Muižnieks je naveo da se velika pažnja posvećuje demonstracijama i pravu na proteste u zemljama Saveta Evrope i dodao da, "kad je reč o situaciji u Crnoj Gori nužno je da novinari i profesionalci u medijima mogu da izveštavaju bezbedno i slobodno, a dužnost je policije da ih zaštiti".

Komesar za ljudska prava SE je rekao da "pozdravlja u Srbiji sprovedene inicijative oko finansiranja medija" i napomenuo da će pratiti kako se to primenjuje.

On je zatražio da "političari prestanu da iznose huškačke komentare na račun novinara i druge vidove pritiska u Srbiji i Crnoj Gori", posebno ukazavši na neophodnost da optužbe za klevetu više ne budu krivično delo.

Muižnieks je podvukao veliki značaj etičkog novinarstva, a naglasio je da je veoma bitno da se izbegne uplitanje države, ali i da mediji u regionu treba sami sebe kritički da posmatraju, da se osvrću i na sopstveno izveštavanje o ranjivim grupama.

Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard je istako nužnost da se novinari izbore za svoja radna prava, da se ujedine novinari, njihovi sindikati i strukovna udruženja u borbi za odbranu radnih prava i da kolektivnim pregovorima s poslodavcima i vlastima izdejstvuju valjane uslove i bezbednost rada.

U raspravi je podvučeno da neretko nema solidarnosti među samim novinarima, mnogi nisu sindikalno organizovani, pa su otud nezaštićeni od pritiska političara i kapitala i vlasnika.

Od Evropske komisije je zatraženo da utiče i šalje daleko snažnije poruke vlastima na Zapadnom Balkanu da ne mogu gušiti slobodu medija i izražavanja ako su namerni da svoje zemlje dovedu do praga EU.

Zaključak konferencije je bio i da sami novinari moraju jačati etičko novinarstvo i izgraditi jasne profesionalne standarde.

Na trećoj konferenciji "Spik-ap" su učestvovali novinari i urednici medija sa Zapadnog Balkana i Turske, zvaničnici Evropske komisije, medijski analitičari, predstavnici vlasti i stručnjaci međunarodnih, regionalnih i nacionalnih organizacija, zaduženih za pospešenje slobode izražavanja.