Godišnjica atentata na Hitlera

Predsednik države Joakim Gauk je otpor Hitleru naveo kao uzor za borbu za ljudsko dostojanstvo, slobodu i demokratiju, a hrabrost atentatora kao poziv na preuzimanje odgovornosti, prenosi Tanjug.

"Mi nosimo odgovornost za slobodu koju mi imamo i bezuslovno želimo da zadržimo", rekao je Gauk na centralnoj svečanosti obeležavanja 70. godišnjice od atentata.

Gauk je istakao da i u demokratiji, takođe, važi da se za vrednosti mora zalagati i odgovornost preuzimati, "svako na svoj način i svako na svojoj poziciji".

Šef nemačke države je istakao da današnji dan podseća na to koliko je važno hrabro stajati iza vrednosti.

"Mi smo imali izbor između činjenja i nečinjenja, između reći i ćutati...", podsetio je Gauk na noviju nemačku političku istoriju.

Na današnji dan 1944. godine je grupa okupljena oko aristokrate i oficira Klausa fon Štaufenberga, izvela neuspeli atentat na Hitlera.

Štaufenberg je jedan od glavnih lidera pokreta koji je želeo da ubije Hitlera. Kao jedina osoba koja je imala pristup Fireru, ovaj plemić i vojnik - koji je oko i ruku izgubio u borbama u Africi - preuzeo je, tada, glavnu ulogu u zaveri.

Prema planu, Štaufenberg je ostavio aktovku s eksplozivom ispod stola u "Vučjoj jazbini", Hitlerovom skrovištu, ali je u eksploziji Hitler samo ogreben, pošto ga je, kako kaže istorija, zaštitila debela daska stola.

Štaufenberg je istog dana streljan, a idućih dana je ubijeno nekoliko hiljada ljudi osumnjičenih da su imali veze s atentatorima.

Oko 350 nemačkih vojnika će večeras, na istorijski dan i po tradiciji ispred zgrade Rajhstaga, položiti zakletvu pred predsednikom države, a na svečanosti će govoriti ministar odbrane Ursula fon der Lajen.

Nekoliko decenija posle neuspelog atentata novinar Lars-Broder Kail i političar partije "Zeleni" Antje Volmer napisali su knjigu, pod naslovom "Štaufebergovi saborci - sudbina nepoznatih zaverenika" kojom pokušavaju da razjasni jedan deo nemačke istorije.