Junker izabran za predsednika EK

Današnje glasanje nije jedino koje Junker mora da prođe u Evropskom parlamentu. Kada bude sastavio Komisiju moraće još jednom da dobije podršku Evropskog parlamenta, kada se poslanici izjašnjavaju o celom sastavu Komisije, što je na dnevnom redu u oktobru.

U obraćanju poslanicima pre glasanja Junker je danas rekao da će u narednih pet godina biti nastavljeni pregovori o članstvu, posebno za zemljama Zapadnog Balkana, ali da neće biti novog proširenja, prenosi Beta.

Ocenio je da Evropska unija treba da napravi pauzu u procesu proširenja kako bi se utvrdilo ono što je učinjeno sa dosadšnjih 28 članica Unije.

Junker ističe da je prioritet nastavak pregovora o proširenju EU posebno kada je reč o Zapadnom Balkanu, navodi se u njegovom dokumentu koji je prosleđen poslanicima EP, prenosi.

Junker je na majskim evropskim izborima bio kandidat partija desnog centra, a uživa i podršku poslanika levog centra, liberala i zelenih, pa je izvesno da će upravo on voditi komisiju u narednih pet godina.

Njegovo imenovanje rezultat je političkih dogovora između lidera zemalja članica u Savetu i političkih grupacija u Parlamentu o raspodeli najvažnijih funkcija u evropskim institucijama.

Ovaj pedesetdevetogodišnji političar, koji je gotovo dvadeset godina bio premijer malog i bogatog Luksemburga, važi za iskusnog insajdera, veštog u građenju kompromisa, što njegove pristalice ističu kao glavnu vrlinu.

Njegovi protivnici, s druge strane, upravo mu to zameraju, jer smatraju da je Komisiji potreban mlađi, energičniji lider koji će moći da reformiše evropsku birokratiju.

Junkerovoj nominaciji protivili su se britanski premijer Dejvid Kameron i njegov mađarski kolega Viktor Orban, ali su u Savetu preglasani kad je iza Junkera stala nemačka kancelarka Angela Merkel.

Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je Junkeru imenovanje za novog predsednika Evropske komisije i poručio mu da su odnosi Rusije i EU na "ozbiljnom testu", ali da se mogu poboljšati.

"Predsednik Putin izrazio je nadu da će se odnosi između Rusije i Evropske unije razvijati u duhu međusobnog strateškog partnerstva", saopštio je Kremlj, a prenosi Rojters.

Odnosi između Rusije i EU pogoršani su usled krize u Ukrajini, tokom koje je 28-člani blok nametnuo sankcije Moskvi, podseća britanska agencija.

Savet će se sutra popodne okupiti u Briselu kako bi odlučivao o preostale dve važne funkcije - novom predsedniku Evropskog saveta i novoj osobi na čelu evropske diplomatije.

Prema diplomatskim izvorima, zasad najozbiljniji kandidat da zameni Ketrin Ešton je bugarska komesarka za vanredne situacije i humanitarnu pomoć Kristalina Georgijeva, mada su u igri i italijanska ministarka spoljnih poslova Federika Mogerini i šef diplomatije Poljske Radek Šikorski.

Ko će naslediti Hermana van Rompeja, još se ne zna, a ukoliko do sutra uveče zemlje članice ne postignu dogovor, moguće je da će izbor novog šefa Saveta biti odložen za septembar.