Japan, fabrike i toplane turistička atrakcija

Industrijske zone su najružnija i najprljavija mesta na Zemljinoj kugli. Svuda, osim u Japanu, koji je svetski lider u tehnologijama za prečišćavanje, uklanjanje i reciklažu nus proizvoda i industrijskog otpada.

U ovoj dalekoistočnoj carevini poslednjih nekoliko godina kao pečurke posle kiše niču ture čiji je cilj razlegdanje industrijskih kompleksa noću, uglavnom, sa vode.

Atrakcije ovih krstarenja uz obalu ili kroz kanale u industrijskim zonama su svetla na postrojenjima, kuljanje dima iz termoelektrane ili plamen na vrhu tornja rafinerije, a najveća satisfakcija spektakularne fotografije pejsaža kojim dominiraju ovi ružni ali impresivni giganti od metala i betona.

Najpoznatije odredište večernjih tura je industrijski grad Kavasaki koji smešten između prestonice Tokija i velike luke Jokohama na obali Tokijskog zaliva i koji je sa njima fizički spojen u ogromnu konurbaciju od blizu 20 miliona duša.

Kavasaki je srce priobalne industrijske zone koja zahvata i delove Tokija i Jokohame, u kojoj radi oko 400.000 radnika i gde se godišnje proizvede robe u vrednosti od oko 130 milijardi dolara.

Krstarenje brodom duž obale kojom se prostire ova zona ili kanalima u njenoj unutrašnjosti traje oko dva sata, a u zavisnosti od stepena luksuza i kapaciteta plovila, cene se kreću od 20 do 60 evra. Posetioci pritom imaju priliku da vide toplane i termoelktrane, fabrike hemijske i mašinske industrije.

Konkurencijom i tradicijom do inovacija 

Turističko tržište u Japanu, zemlji od 128 miliona stanovnika, izuzetno je zrelo te opstanak na njemu zahteva puno inovacija. Pored relativno visokog standarda života koji stanovnicima ove zemlje omogućava da puno putuju i velike konkurencije među turooperaterima koja ih stalno prisiljava da unaprede obim i kvalitet ponude, na traganje za novim sadržajima navodi i duga turistička tradicija.

Japanci još od ranog srednjeg veka neguju putovanje kao formu duhovnog uzdizanja ili bar plemenite zabave koja omogućava duhovno sazrevanje.

Religiozno hodočašće običnih ljudi u hramove na planinama ili mesta od važnosti u životu istaknutih budističkih učitelja, lutanje pustinjaka u potrazi za mudrošću i mističnim moćima ili obilazak različitih predela u potrazi za književnom i slikarskom inspiracijom neke su od drevnih formi putovanja koje predstavljaju tradicionalnu kulturnu potku u Japanu koja i danas oblikuje svest ljudi, pa su Japanci i danas vrlo aktivni, radoznali i probirljivi kada su u pitanju razgledanje i putovanje.

Istaći se u takvim uslovima nije lako, pa je za uspeh potrebno puno mašte i truda. Idejni tvorac krstarenja oko industrijskih zona je turistički radnik Moto Marumaru, poznati urednik niza popularnih publikacija i vebsajtova posvećenih putovanjima, prodaji karata za koncerte i sportske događaje i regrutaciji radnika za potrebe preduzeća.

On je samoproklamovani "prvi kritičar noćnih pejsaža na svetu", a ovo zvanje je čak registrovao i zaštitio patentom.

Marumaru je do sada objavio trideset zbirki fotografija i drugih publikacija koje ukazuju na draži noćnih pejsaža i sada poseduje kompaniju koja lokalnim upravama i industrijskim zonama pruža ne samo usluge konsultovanja i reklamiranja, već i dizajna pejsaža, odnosno, snabdeva ih atraktivnim osvetljenjem koje služi kao noćni ukras fabrika i drugih postojenja.

On je čak došao i na ideju da iskoristi pasiju Japanaca za znanjem i sticanjem kvalifikacija, pa je osmislio i ispite čijim se polaganjem stiče zvanje stručnjaka za noćne pejsaže.

Do diplome stručnjaka prvog stepena stiže se polaganjem tri ispita, od kojih svaki košta oko 50 evra, pri čemu prvi najjednostavniji sadrži pitanja o lokacijama koje su poznate po noćnim pejsažima, a poslednji, najteži, traži od ispitanika da napravi plan za turu u kojoj se gledaju noćni pejsaži i iznađe način na koji bi takva tura mogla donese konkretnu dobit lokalnim preduzećima ili vlastima.