Sunovrat Sirije

Dok Rusija, SAD i Iran pokušavaju da pronađu odgovor za rešenje sirijskog građanskog rata, crno tržište na granici sa Turskom cveta. Cene dramatično rastu, oružane grupe uzimaju sve šta im treba.

Budući da su u poslednjih šest meseci pobunjenici zauzeli više teritorija, veliki broj vojnih postrojenja, i proširili kontrolu u predgrađima Damaska, oni najverovatnije neće prihvatiti bilo koji plan koji neće jasno zabranjivati većini članova Asadovog režima da učestvuju u budućoj vladi, piše agencija Asošiejted pres (AP).

"Sirijski narod želi suštinske promene", rekao je izaslanik UN za Siriju El Ahdar el Ibrahimi novinarima u Damasku, dodavši, međutim da tranzicija "ne sme dovesti do kolapsa države ili državnih institucija".

Sukobi u kojima je oko 45.000 ljudi poginulo i usled kojih je stotine hiljada Sirijaca izbeglo u susedne države, značajno su uticali na kupovnu moć stanovnika u okupiranim područjima.

Podzemlje 

Pogranični grad Azaz, koji je pod okupacijom pobunjenika stecište je trgovine krijumčarenom robom, javlja Dejli star. Pošiljke ćebadi, hrane i lekova stižu iz Švajcarske.

Dok su se pre rata mogli kupiti samo automobili iz Kine, Rusije i Koreje po cenama od oko 15.000 dolara, danas se „be-em-ve" i "mercedes" kupuju za svega 4.000 dolara.

Prodavac Abu Ahmad kaže da pobunjenici imaju "posebne povlastice".

"Ne dolazi mnogo ljudi da kupuje kola. Mnogi nemaju ni za hranu. Uglavnom prodajemo automobile pobunjenicima – i dajemo im posebnu cenu, jer im, u suprotnom, moramo pokloniti vozila".

U ovom gradu, gde su zime intenzivne, grejanje ima prioritet, a cene dizela i benzina su astronomske. Gorivo nabavljaju krijumčari od režima.

Ljudi se greju na peći, a kada nemaju novca, pale maslinove grančice.

"Pre rata litar dizela je koštao 28 centi, a danas se prodaje za 2,81 dolar. Benzin je onda koštao 63 centi, a danas litar košta 3,52 dolara", kaže Abu Ismail, trgovac benzinom i dizelom.

Najčešće zanimanje je prodaja cigareta, koje se uglavnom nabavljaju iz Sirije i Turske. Usled velike konkurencije, novca ipak nema. Tri dolara nedeljno, međutim, nisu dovoljna da bi se  porodica prehranila.

Pitanje je da li bi prelazna vlada, koju predlažu izaslanik UN za Siriju El Ibrahimi i Rusija, pomogla Sirijcima da dovedu razorene živote u normalne tokove.

Ostaje nejasno i da li El Ibrahimijevi predlozi podrazumevaju i zabranu najvišim pripadnicima režima predsednika Bašara el Asada da učestvuju u prelaznoj vladi.

To nije učinjeno u junskom planu u Ženevi, što je doprinelo njegovom neuspehu.

Prema rečima antivladinih aktivista u egzilu, u Siriji je od početka sukoba, marta 2011, poginulo više od 45.000 ljudi.