Merkelova usamljena u odbrani evrozone

Dok se čeka izveštaj međunarodne inspektorske trojke o napretku Grčke u primeni mera štednje, u Nemačkoj sve otvoreniji sukob kancelarke Angele Merkel sa opozicijom, ali i članovima vladajuće koalicije. Zbog dužničke krize u evrozoni posustaje i najveća evropska privreda, pa neki čelnici Hrišćansko-demokratske unije otvoreno govore da Grčka sledeće godine treba da napusti zonu evra.

Tek što je ispratila grčkog premijera, obećavši mu pomoć u ispunjavanju preuzetih obaveza, Angela Merkel naišla je na snažan otpor među vodećim političarima i ekonomistima u zemlji. Strah je u Berlinu sve veći, zbog nove tranše pomoći Grčkoj, ali i neizvesnosti o sudbini Italije i Španije.

"Mislim da je situacija već dovoljno teška i da neće biti bolja ako svaki dan slušamo bombastične izjave", kaže premijer pokrajine Hesen Voker Bufier.

Tomas Operman iz Socijaldemokratske partije kaže da konfuzija u saveznoj vladi sve jasnije ukazuje na to da kancelarka nema plan za Evropu.

Merkelova, međutim, smireno poručuje da je fiskalni pakt o kojem su se dogovorili lideri Evropske unije najbolje rešenje za sadašnju krizu. Odluku o uspostavljanju trajnog Evropskog stabilizacionog mehanizma doneće, kaže, Ustavni sud Nemačke.

"Sada smo u odlučujućoj fazi borbe sa dužničkom krizom i zato smatram da svi treba pažljivo da merimo reči. Odgovorni smo jedni za druge. Evropa nije samo monetarna unija, već je i politička zajednica", navodi nemačka kancelarka Angela Merkel.

Iako najveća evropska privreda u drugom tromesečju beleži rast od 0,3 odsto, poslovno poverenje u Nemačkoj u avgustu palo je na najniži nivo u poslednje dve i po godine.

"Kriza u evrozoni sve više se oseća i u Nemačkoj. To se posebno odražava na izvoz. Prvi put posle dužeg vremena imamo negativna očekivanja kada je reč o zaradi od izvoza", ističe Kai Karstensen iz Instituta za ekonomska istraživanja.

Kriza stvara sve više siromašnih, posebno na jugu Evrope. Neki od najvećih lanaca za proizvodnju robe široke potrošnje, poput holandsko-britanskog "Unilevera", zato nameravaju da ponude manja pakovanja proizvoda, jer je njihova cena pristupačnija osiromašenim evropskim potrošačima.