Sirija, novo krvoproliće

Posle masakra u Huli, situacija u Siriji se ne smiruje. U sukobima između sirijske vojske i pobunjenika, prema izveštajima posmatrača, poginulo je najmanje 98 ljudi, od čega 61 civil.

Bilans žrtava obuhvata i 28 vojnika i devet pobunjenika. Žrtve su "ubijene pucnjem u glavu", navodi se u prvim izveštajima iz regiona.

Treba imati u vidu da sirijske organizacije za ljudska prava pod civilima podrazumevaju i ljude koji su napustili domove i pridružili se pobunjenicima. U borbama blizu granice sa Turskom, sirijski pobunjenici ubili su 20 vojnika, saopštila je opozicija.

Posmatrači UN otkrili su 13 tela kojima su bile vezane ruke, a prethodno su pobunjenici objavili snimke tela koje su pronašli.

Veliki broj zapadnih zemalja proterao je iz svojih prestonica i proglasio nepoželjnim sirijske ambasadore i visoke diplomate. To je za sad jedini pritisak koji je međunarodna zajednica preduzela zbog masakra više od 100 ljudi, među kojima je 49 dece, u centralnom sirijskom gradu Huli.

Pored proterivanja sirijskih ambasadora iz svojih prestonica, Australija, Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Italija, Kanada, Španija, Holandija, Bugarska i SAD su zemlje koje su vratile svoje diplomate iz Damaska.

Sirijski predsednik za krvoproliće optužuje pobunjenike i tvrdi da vladine snage oko Hule nemaju artiljeriju i tenkove, a posmatrači Ujedinjenih nacija tvrde da su upravo vladine snage umešane u zločin.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sirije Fejsal Mikdad rekao je da njegova zemlja nije prekršila plan Kofija Anana tokom prekida vatre.

"U isto vreme, druga strana nije poštovala nijednu tačku. To znači da postoji odluka naoružanih grupa i opozicije da ne sprovode Ananov plan", ističe Mikdad.

Intervencija sve realnija

U Siriji nije isključena ni vojna intervencija, pod uslovom da bude pokrenuta u skladu s međunarodnim pravom, smatra predsednik Francuske Fransoa Oland.

"Upotreba oružanih snaga je, posle masakra u Huli, postala mnogo realnija opcija", rekao je Oland.

Čak i iz Australije, koja se tradicionalno ne meša u ovakve stvari, stižu pozivi da su otvoreni za učestvovanje u vojnoj intervenciji.

Ipak, australijski šef diplomatije Bob Kar rekao je da je takva intervencija na dugom štapu, s obzirom na rizike koje bi nosila i sredstva potrebna za nju.

Pored velikih rezervi Rusije i Kine, stručnjaci smatraju i da se Vašington ne bi upuštao u takav jedan poduhvat imajući u vidu predstojeće izbore.

Još jedna činjenica koja odvraća Zapad od organizovanja vojne intervencije jeste što bi ona bila veoma skupa i mnogo teže izvodljiva nego ona koju je predvodio NATO iznad Libije prošle godine.

Stručnjaci upozoravaju da, pored svega toga, Sirija poseduje mnogo jaču protivvazdušnu odbranu, jaču vojsku, mnogo bolji teren za odbranu i opozicija u zemlji je podeljena.