Zvižduci za Baseskua

Predsednik Rumunije Trajan Basesku izviždan je danas tokom proslave 152. godišnjice ujedinjenja dve rumunske države 1859. godine - Moldavije i Vlaške.

TV Realitatea je javila da se na ceremoniji u gradu Jašiju, tokom intoniranja državne himne, dok je vojska ukazivala počast predsedniku, zatim tokom njegovog govora, kao i kada je polagao vence, stalno zviždalo i skandiralo: "Basesku sramota!", "Basesku razdor!", "Jedinstvo!".

Izviždan je i ministar spoljnih poslova Teodor Bakonski, kada je govoreći u odbranu predsednika, rekao da bez manipulisanja, bez političkih podela treba poštovati istorijski dan od velikog značaja za Rumuniju.

Basesku je uz zviždanje govorio da treba poštovati istoriju, da su značajni momenti Rumunije povezani sa ujedinjenjem 1859. godine, da je modernizacija zemlje potrebna za budućnost.

Kada se pojavio rumunski predsednik, prvi su počeli da zvižde i skandiraju rezervisti Vojske Rumunije, nezadovoljni zbog smanjenja penzija od 40 do 60 odsto, a to su odmah spontano prihvatili i mnogi drugi na manifestaciji u Jašiju.

Razlog za nezadovoljstvo rezervista je taj što je rumunska vlada kao jednu od mera štednje uvela smanjenje "specijalnih penzija" za pripadnike vojske.

Rezervisti optužuju vladu Emila Boka da ne poštuje Zakon o penzijama u vojsci koji je izglasan u parlamentu. U slučajevima kada su se obratili sudu, presude su bile u korist rezervista, ali se one ne primenjuju.

Rezervisti protestuju u Jašiju, u Bukureštu i u rumunskim gradovima zbog penzija, jer smatraju da je predsednik Basesku povredio njihovo dostojanstvo.

Tumači se da je događaj u Jašiju posledica politike koju šest godina sprovode predsednik Basesku i njegova vlada koju javnost smatra odgovornom da je u poslednje dve godine Rumuniju dovela do siromaštva, ocenjuju analitičari u emisiji Realitatea TV.

Rumunija danas obeležava 152 godine od ujedinjenja, 24. januara 1859. godine, dve rumunske države, Moldavije i Vlaške.

Ujedinjenje je izvedeno kada su se dve rumunske države dogovorile da izaberu jednog vladara - Aleksandra Joana Kuzu, koji je najpre izabran 5. januara u Moldaviji, a 24. januara u Bukureštu.