BiH na rubu siromaštva

Broj siromašnih u BiH u 2010. godini biće povećan za dva odsto u odnosu na 2007. godinu kada je jedva preživljavalo oko 640.000 ljudi, procenjuju predstavnici Svetske banke i Direkcija za ekonomsko planiranje.

Predstavnici Svetske banke i Direkcije tvrde da nemaju tačne podatke o siromaštvu, jer ne postoje statistički pokazatelji o broju stanovnika.

U kategoriju siromašnih ubrajaju one koji mesečno imaju oko 65 konvertibilnih maraka za život.

Marko Mantovaneli, šef Kancelarije Svetske banke u BiH, podsetio je da je od 2004. do 2006. godine u BiH bio zabeležen pozitivan trend smanjenja broja siromašnih.

"Procena je da će predviđeno smanjenje bruto nacionalnog dohotka za 3,5 do četiri odsto uzrokovati povećanje stope siromaštva i da će gotovo poništiti polovinu unapređenja koje je postignuto pre krize. Tokom 2007. godine nacionalni bruto dohodak bio je viši od šest odsto, a u 2009. godini minus tri odsto", istakao je Mantovaneli.

Direktorka Direkcije Ljerka Marić, upozorila je da će pola miliona stanovnika, koji su zbog ekonomske krize tokom prošle godine ostali bez posla, biti na rubu preživljavanja.

"Njihov položaj zavisi od dužine trajanja nezaposlenosti. Ako se taj period oduži, nema sumnje da će i oni biti u kategoriji apsolutno siromašnih građana koji jedva spajaju kraj s krajem", kaže Marićeva.

U Svetskoj banci zapažaju da je primetna snažna veza između obrazovanja pojedinaca i siromaštva.

Tako je stopa siromaštva najviša među domaćinstvima na čijem čelu je osoba s osnovnim stepenom obrazovanja, a više od 40 odsto odraslog stanovništva u BiH nema ni srednju stručnu spremu.

Ruralne sredine najsiromašnije

Među najsiromašnijim porodicama definitivno su i one koje žive u ruralnim područjima, odnosno višečlana domaćinstva koja preživljavaju od poljoprivrede.

Prema istraživanjima i procenama Svetske banke u BiH, privredne aktivnosti u tekućoj godini biće smanjene zbog uticaja ekonomske krize, a kvalitet zaposlenja, koji već predstavlja izvor nezadovoljstva za mnoge građane, verovatno će biti pogoršan.

Konstatuju i kako je zbog ekonomske krize u značajnoj meri smanjena stopa davanja kredita kako pojedincima, tako i pravnim licima. Zbog toga nema ulaganja, otvaranja firmi i novih radnih mesta.

"Zaposlenje jeste jedan od vidova prevazilaženja ovog problema. Ali to neće ići samo od sebe. BiH mora da pojednostavi poslovno okruženje kako bi privukla investitore, jer sve zemlje u okruženju nalaze se u sličnoj situaciji i nude gotovo isto što nudi i ova zemlja", rekao je Mantovaneli.

Prema njegovim rečima, socijalna zaštita je efikasan instrument, ali ova mera ne može biti preporučena vlastima u BiH.

"Mnogo novca vlasti troše na socijalne naknade i one uglavnom odlaze u ruke onih koji su dobrostojeći. Petina najsiromašnijih ne može dobiti ovu naknadu. I zbog toga je neophodna reforma u ovom sektoru i uvođenje imovinskog cenzusa", rekao je Mantovaneli.