Godišnjica Dejtonskog sporazuma

Predsednik Srpske Milorad Dodik kaže da je sporazum doživeo značajnu transformaciju nasiljem visokih predstavnika i međunarodne zajednice, koja sada želi da napravi vlast na nivou BiH da legalizuje to nasilje, prenosi Tanjug.

"Od ključne je važnosti da se poštuje ono što piše u Dejtonskom sporazumu. Veoma je važno sačuvati balans u BiH uspostavljen sporazumom i nikakva centralizacija funkcija više nije moguća", naveo je Dodik.

Predsednik Narodne skupštine RS Igor Radojičić ističe da Dejtonski sporazum predstavlja uspešan međunarodni ugovor i kvalitetan okvir koji je Srpskoj dao suštinski i sadržajno jako veliki prostor i značajnu ulogu.

"Mnogo više vremena i napora se troši na raspravu kako ga promeniti, nego kako ga primeniti. Stalno se razgovara šta u njemu ne valja, da li je nešto sprovedeno ili ne, a u osnovi je da u sebi ima elemente dogovaranja", kaže Radojičić.

Povodom 19- godišnjce Dejtona oglasio se i sadašnji visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko koji je istakao da nema dileme da je ta zemlja u proteklom periodu doživele značajne promene, uključujući i uspostavljanje institucija koje su danas važno obeležje države i o čemu nije bilo napisano ništa u Dejtonu.

Bosnu i Hercegovinu posetio je nedavno i bivši visoki predstavnik u BiH, aktuelni ministar spoljnih poslova Slovačke Miroslav Lajčak, koji je ocenio da je država danas na mnogo boljem mestu nego pre 19 godina, jer ima suverenitet među demokratskim državama i zemlja je koja je opredeljena za evropski put.

"Dejton je ogroman faktor stabilizacije, ali svi smo modernizovali naše ustave da bi bili u stanju da odražavaju potrebe ovog veka i nadam se da je i BiH spremna da to uradi", poručio je Lajčak.

Dejtonski sporazum donet je da bi se zvanično prekinuo rat u Bosni i Hercegovini (1992-1995) i naročito se bavio budućim upravnim i ustavnim uređenjem BiH.

Konferencija je trajala od 1. do 21. novembara 1995. godine, kada su sporazum potpisali tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, RBiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman posle tronedeljnih pregovora.

Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, pored njega glavni američki posrednici su bili Ričard Holbruk i general Vesli Klark.

Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decemba 1995, čime je BiH podeljena na dva entiterta - Republiku Srpsku i Federaciji BiH.

Potpisnici su se obavezali da međusobne odnose regulišu prema Povelji UN, Završnom aktu iz Helsinkija i drugim dokumentima OEBS-a, kao i na međusobno poštovanje suvereniteta i rešavanje nesporazuma isključivo na miroljubiv načun.

Jugoslovenski parlament je 13. novembra 2002. ratifikovao Dejtonski sporazum, čime je SR Jugoslavija jasno poručila susedima da nema teritorijalnih pretenzija prema BiH i da se u potpunosti pridržava odredaba iz Dejtona.

Nijedan od trojica potpisnika sporazuma više nije među živima, kao ni nekadašnji međunarodni izaslanik za Balkan i jedan od kreatora Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.

U međvremenu, original dokumenta je izgubljen, a političari u BiH i dalje raspravljaju o njegovoj reviziji.

U Republici Srpskoj Dan uspostavljanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovin republički je praznik i neradni dan, a njegovo obeležavanje regulisano je entitetskim Zakonom o praznicima.