Presuda protiv Slovenije i Srbije

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je da je Slovenija odgovorna za vraćanje stare devizne štednje štedišama Ljubljanske banke, a da je Srbija odgovorna za vraćanje uloga štedišama Invest banke.

Presudom se "nedvosmisleno utvrđuje odgovornost Slovenije, a Hrvatska i dalje radi na traženju kompromisnog rešenja za prenetu štednju hrvatskih građana, izjavila je portparolka hrvatskog ministarstva spoljnih i evropskih poslova Danijela Barišić.

Kada je reč o neprenetoj štednji, o njoj nema spora jer je obuhvaćena ovom presudom, rekla je Barišićeva.

Sud je naložio Srbiji i Sloveniji da u roku od šest meseci od dana kada presuda postane konačna, preduzmu sve što je potrebno kako bi se svim štedišama isplatila stara devizna štednja, pod istim uslovima kao štedišama u matičnim zemljama banaka.

Srbija i Slovenija imaju pravo da se u roku od tri meseca žale na presudu, a ukoliko Sud odbije žalbu presuda postaje konačna. U slučaju da žalba bude prihvaćena, preispitivaće je Veliko veće suda.

Ljubljana podnosi žalbu

Slovenački ministar spoljnih poslova Karl Erjavec najavljuje da će se njegova zemlja žaliti na presudu iz Strazbura, navodeći da su čak petorica sudija "sa prostora bivše Jugoslavije".

Predstavnik slovenačke vlade za pitanja sukcesije Rudi Gabrovec presudu je nazvao pristrasnom.

Gabrovec ističe da će glavni argument žalbe biti to da ni Slovenija ni Ljubljanska banka nisu uzele devizne depozite iz filijale Ljubljanske banke u Sarajevu, pa zato nisu dužne da vrate novac štedišama.

Erjavec smatra da će Slovenija u toj žalbi uspeti, ističući da je Ljubljanska banka Sarajevo nacionalizovana 1993, čime je bila prekinuta svaka veza između Slovenije i te banke.

Troje državljana BiH – Ališić, Sadžak i Šahdanović, pokrenuli su postupak pred Sudom u Strazburu, tražeći da se utvrdi odgovornost BiH, Hrvatske, Srbije, Slovenije i Makedonije za dugogodišnje neisplaćivanje stare devizne štednje u filijale Ljubljanske banke Sarajevo i Invest banke Tuzla.

Prema navodima medija, Ljubljanska banka duguje građanima Bosne i Hercegovine 350 miliona nemačkih maraka, a Invest banka 120 miliona.