Kuće su prioritet u obnovi

Sva raspoloživa mehanizacija javnih preduzeća je već na terenu i radi se punim intenzitetom, rekla je Zorana Mihajlović gostujući u emisiji "Oko" na RTS-u.

Navela je da se u to lično uverila, tako da će sanacija šteta na putevima u Srbiji biti sasvim sigurno moguća do planiranog roka.

Šteta na putevima 1. i 2. reda iznosi oko 40 miliona evra i vlada je odlučila da se saniraju i štete na lokalnim putevima gde je šteta procenjena na oko 20 miliona evra, tako da je šteta na putnoj mreži ukupno oko 60 miliona evra, navela je Mihajlovićeva, koja je i ministarka saobraćaja i građevine u Vladi Srbije.

"Procenu štete ćemo imati do kraja juna, ali to ne znači da ćemo sedeti 30 dana", poručila je ministarka saobraćaja i građevine i ponovila da je ukupno procenjena šteta od poplava, bez Obrenovca, već premašila pola milijarde evra, a kad se dodaju procene iz Obrenovca, sigurno će biti više.

Mihajlović je rekla da pomenuta cifra samo iznosi direktne štete, ali da tek treba sagledati indirektnu štetu zbog uticaja na životnu sredinu, izgubljenog prihoda, bruto domaćeg proizvoda, socijalnih slučajeva...

Nema dileme da je najveću štetu pretrpeo Obrenovac, ali tu su i drugi gradovi poput Malog Zvornika gde je trenutno procenjena šteta oko milijardu dinara, a biće i više, zbog klizišta, oštećenog mosta, navela je Mihajlovićeva i dodala da su velike šetete pretrpeli Šabac, Loznica, Čačak i Bajina Bašta.

Kuće koje su srušene biće iznova sagrađene, a one koje su delimično oštećene, biće popravljene, poručila je Mihajlović i dodala da je formirano 40 ekspertskih timova koje će kontrolisati procene štete na terenu po lokalnim samoupravama.

Marić: Važna je preventiva 

Šef Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić rekao ja da u Srbiji još nije ukinuta vanredna situacija u Šapcu i još sedam opština i napomenuo da odluku o trajanju vanredne situacije na lokalu donose opštine, a ne vlada, zato što one bolje mogu da procene trenutnu situaciju.

Odgovarajući šta je naša kritična tačka u vanrednim situacijama, Marić je rekao da je to preventiva i ocenio da je ključno da počnemo da menjamo stvari u smislu priprema, a ne da čekamo da se stvari dogode, a onda je obično kasno.

Marić je naveo primer da Srbija, posle Albanije, ima najmanji broj vatrogasaca spasilaca u regionu - oko 3.150, a treba da ima oko 7.000, zatim pripadnika Civilne zastite treba od 8.000 do 9.000, a trenutno je obuku prošlo 1.500 ljudi, ali već godinu dana ne mogu da se nabave uniforme za njih.

Zbog klimatskih promena i Srbija će se u narednim godinama, nažalost, stalno suočavati sa poplavama i požarima, tako da je potrebno da se naša zemlja sistemski pripremi sa takve situacije, upozorio je Marić.

Na pitanje šta bi promenio u slučaju da se ponove poplave istog intenziteta, Marić je rekao da ne bi menjao ništa u angažovanju ljudi i požrtvovanju ljudi na terenu, ali mora se ojačati i opremiti Civilna zaštita kako je i planirano pre dve godine, napominjući da puno treba uraditi na prevenciji.

Što se tiče vazduhoplova za gašenje požara, Marić je rekao da ih Srbija nema ni iz daleka dovoljno i tu se oslanja na ruske letelice koje će dolaziti po potrebi i najavio nabavku 96 vatrogasnih vozila za najvažnije centre u Srbiju, jer su postojeća već zastarela.

Marić je rekao da će Srbija morati da promeni Zakon o vanrednim situacijama, posebno po pitanju odgovornosti, jer osim političke, u zakonu nigde nije definisana odgovornost za ono što nije urađeno u posebnim okolnostima elementarnih nepogoda.