Insajderska strana rata

Nekadašnji zamenik komandata Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, Manojlo Milovanović, rekao je da je Mladić krajem rata u BiH doživeo lakši moždani udar i da je bolovao od bubrega.

Milovanović, koji je bio načelnik Glavnog štaba VRS, to je rekao u svedočenju na suđenju generalu Zdravku Tolimiru, Mladićevom tadašnjem pomoćniku za obaveštajno-bezbednosne poslove. Tolimir je optužen za genocid nad srebreničkim Muslimanima, u leto 1995. godine.

Prema Milovanovićevom iskazu, general Mladić je "lakši moždani udar" doživeo pre jeseni 1995. godine.

"Jednom mi je u to vreme rekao: 'Ja sam imao lakši moždani udar i ponekad ne znam da je dva plus dva četiri. A i Tolimir je imao moždani udar, pa nemoj ni njega uvek da uzimaš za ozbiljno'", ispričao je Milovanović, izvinjavajući se Tolimiru.

U to vreme, kako je opisao Milovanović, general Mladić je počeo da psuje pukovnike i drugo osoblje Glavnog štaba VRS. "Rekao mi je da ga, kad to počne da radi, upozorim tako što ću ga šutnuti čizmom ispod stola", rekao je Milovanović.

Prema njegovim rečima, međutim, pola sata kasnije Mladić je zbog ovce koju je video ispred Glavnog štaba VRS u Han Pijesku počeo da psuje prisutnog pukovnika. "Ja sam ga šutnuo, a on mi je odgovorio da ne važi ono što mi je rekao pre pola sata", kazao je Milovanović.

Sukob s Karadžićem

General Mladić se, prema Milovanovićevom iskazu, sukobljavao sa predsednikom RS Radovanom Karadžićem oko toga "ko će biti prvi", pošto su obojica bili "vlastoljubivi i harizmatični".

Na kraju bi Mladić shvatao da je Karadžić vrhovni komandant, precizirao je svedok, koji je naglasio da je Vojska Republike Srpske sprovodila "samo Karadžićeve komande".

"Mladić do sredine 1994. nije donosio odluke samostalno, bez konsultacija sa članovima Glavnog štaba. Onda je nekoliko puta doneo odluku bez Štaba da bi nešto brzo postigao, ali se pokazalo da to nije išlo", posvedočio je Milovanović.

U to vreme, Mladić je, prema rečima svedoka, dobio bubrežnu bolest, "ali je malo bolovao po bolnicama i bio je u jedinicama i Glavnom štabu".

General Mladić se često konsultovao sa tadašnjim pukovnikom Tolimirom, koga je Milovanović nazvao "Mladićevim očima i ušima". "Imao je veliko poverenje u Tolimira i Ljubišu Bearu. Za Tolimira znam zašto, a za Bearu mi nikada nije bilo jasno zašto", napomenuo je svedok.

Pukovnik Beara u to vreme je bio načelnik Odseka za bezbednost u Glavnom štabu Vojske Republike Srpske, a pred Tribunalom je prošle godine osuđen na doživotni zatvor, zbog genocida u Srebrenici, u julu 1995. godine.

Milovanović: Tolimir znao da se sprema "Oluja"

General Milovanović, koji je u to vreme bio angažovan na ratištu u zapadnoj Bosni, oko Bihaća, naglasio je da je obaveštajna služba VRS, sa Tolimirom na čelu, "morala znati" da Hrvatska vojska priprema ofanzivu "Oluja", zato što su hrvatske trupe bile mobilisane i gomilane u kritičnim područjima.

"Obaveštajna služba VRS morala je to znati, a meni nisu ni reč rekli i pustili su me da napadnem Muslimane kod Bihaća. Neka im ide na dušu, ako su znali, a meni nisu rekli", rekao je Milovanović.

On je opisao i da je Tolimir, za vreme rata u BiH, "često vukao za ruku Mladića", dok je komandant VRS razgovarao telefonom ili radio-vezom, upozoravajući ga "da ne govori to, jer Muslimani prisluškuju".

"Na primer, na snimku na kojem Mladić naređuje da se tuče zgrada Predsedništva BiH u Sarajevu i kaže da im 'razvučemo pamet', čuju se i njegove reči: 'Dobro, Tolimire!' To verovatno znači da ga je Tolimir vukao za rukav da to ne govori. Posle je Radio Sarajevo to mesecima puštao svako jutro, kao špicu", ispričao je Milovanović.

U nastavku suđenja, generala Milovanovića unakrsno ispituje Tolimir, koji se brani sam.