Milan Lukić doživotno u zatvoru

15.40 - Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo kaznu doživotnog zatvora Milanu Lukiću, a Sredoju Lukiću smanjilo kaznu sa 30 na 27 godina zatvora.

15.04 - Počelo izricanje pravosnažne presude Milanu i Sredoju Lukiću. 

Žalbeno veće Haškog tribunala potvrdilo je kaznu doživotne robije na koju je Milan Lukić osuđen zbog zločina nad muslimanima u Višegradu 1992. godine. Isto veće je smanjilo kaznu Sredoju Lukiću sa 30 na 27 godina zatvora.

Žalbeno veće je naložilo da se osuđeni vrate u Pritvorsku jedinicu u Sheveningenu, dok se ne dovrše pripreme za prebacivanje u države u kojima će služiti kazne.

Veće je odbacilo svih osam osnova žalbe Milana Lukića, među kojima je bio i njegov alibi za spaljivanje živih muslimanskih civila u dve kuće u Višegradu u leto 1992. godine.

Prema optužnici, grupa od oko 70 žena, dece i starih ljudi zatvorena je 14. juna 1992. godine u kuću u Pionirskoj ulici, koja je potom zapaljena, a na one koji su pokušali da pobegnu kroz prozore je pucano.

Druga grupa muslimana, prema optužnici, takođe od oko 70 žena, dece i starih ljudi, zatvorena je 27. juna 1992. godine u kuću u višegradskom naselju Bikavac, a potom je u kuću ubačeno nekoliko bombi.

Sudija Patrik Robinson je rekao da je utvrđeno da je u požaru koji je izbio ubijeno najmanje 60 civila i da dokazi pokazuju da je Milan gurao ljude kundakom u kuću, pucao na kuću, ubacio u nju ručne bombe i potom je polio benzinom i zapalio.

Slušajući konačnu presudu, Milan Lukić je odrečno klimao glavom i listao malu Bibliju.

Njegovom rođaku Sredoju Lukiću (51), žalbeno veće je smanjilo kaznu sa 30 na 27 godina zatvora, iako je potvrdilo da je on kriv za pomaganje i podržavanje spaljivanja civila u Pionirskoj ulici.

Optužnica je Lukiće teretila i za premlaćivanje muslimana zatočenih u logoru u kasarni u Uzamnici u Višegradu. Žalbeno veće je danas Sredoja Lukića oslobodilo krivice za taj zločin.

Milan Lukić bio je, odvojeno, optužen za još nekoliko ubistava, uključujući ubistva najmanje 12 muslimana na obali Drine i brutalno ubistvo jedne muslimanke u višegradskom naselju "Potok".

Bio je vođa "Belih orlova" ili "Osvetnika", lokalne paravojne grupe bosanskih Srba u Višegradu, koja je sarađivala s lokalnom policijom i vojskom, zavodeći vladavinu terora nad lokalnim muslimanskim stanovništvom.

Milan Lukić je uhapšen avgusta 2005. godine u Argentini, a Sredoje Lukić se Tribunalu dobrovoljno predao 14. septembra te godine. U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su izjavila da nisu krivi.

Okružni sud u Beogradu je Milana Lukića u odsustvu osudio na 20 godina zatvora zbog otmice i ubistva Muslimana iz pribojskog sela Sjeverin 1992. godine. Vrhovni sud Srbije je maja 2006. godine potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu iz jula 2005. godine, kojom su Lukić, Oliver Krsmanović, koji je u bekstvu, i Dragutin Dragićević osuđeni na 20 godina zatvora, a Đorđe Šević na 15 godina.

Četvorica ljudi bili su pripadnici grupe "Osvetnici". Oni su, s još petoricom neidentifikovanih ljudi, 22. oktobra 1992. godine oteli petnaest muškaraca i jednu ženu i fizički i psihički ih zlostavljali i ubili.