Infrastruktura uslov bržeg razvoja

Dobra infrastruktura uslov je bržeg razvoja ekonomija zemalja jugoistočne Evrope, zbog čega je neophodno povećati investicije u infrastrukturne projekte. Time bi regionalne privrede postale konkurentnije i efikasnije i mogle uspešno da se integrišu sa tržištem Evropske unije, istaknuto je na Samitu "Dogovor za novo doba" u Aranđelovcu.

Drugog dana skupa, učesnici su složni da investicije u infrastrukturu, uz angažovanje domaćih kompanija, mogu da budu jedan od odgovora na ekonomsku krizu. Treba napraviti studiju izvodljivosti o mogućim zajedničkim infrastrukturnim projektima, zaključeno je na panelu o infrastrukturi.

Predsednik Upravnog odbora "Rudnapa" Vojin Lazarević govorio je o velikom značaju infrastrukture u elektroenergetskom sistemu. On je ukazao i da je elektroenergetska infrastruktura usko grlo ekonomskog razvoja regiona, istakavši da su ulaganja u toj oblasti jedan od elemenata odgovora na krizu.

Za funkcionisanje ekonomsko-političkog prostora jugoistočne Evrope važno je da se objedine svi učesnici na tržištu i da dođe do ukrupnjavanja kompanija, kako bi se one kvalitetno pozicionirale na tržištu EU, poručio je predsednik "MK Grupe" Miodrag Kostić, naglasivši da je pozitivno što su bivše jugoslovenske republike dobro infrastrukturno povezane.

Potpredsednik "Agrokora" Damir Koštrak smatra da je neophodno napraviti regionalni logistički centar u blizini Beograda i da sve zemlje regiona treba da imaju master-planove za bitne infrastrukturne projekte.

Bitno je napraviti efikasan sistem upravljanja infrastrukturom, utvrditi u kakvom je stanju i strukturu vlasništva nad njom, rekao je Koštrak dodajući da je infrastruktura u zemljama regiona gotovo u stoprocentnom državnom vlasništvu.

Direktor kancelarije Evropske investicione banke Andreas Belkoš istakao je da vlada mora da napravi dobro okruženje da bi se privukle direktne strane investicije u infrastrukturne projekte kojima će se popuniti jaz u finansiranju tih projekata.

Na panelu o energetici ukazano je da je liberalizacija tržišta električne energije jedan od preduslova za brži industrijski razvoj u regionu jugoistočne Evrope.

Učesnici panela su saglasni da cene električne energije u regionu treba da bude veća i ekonomska a ne socijalna kategorija, dok država treba da odustane od regulacije cene.

S druge strane, država treba da pomogne socijalnim kategorijama potrošača koje nisu u mogućnosti da plaćaju ekonomsku cenu struje i da subvencioniše njihove potrebe za strujom.

Na ovom panelu je istaknuto da se u regionu jugoistočne Evrope više treba okrenuti obnovljivim izvorima energije posebno energiji sunca, a da država treba da obezbedi korišćenje resursa dok će investicije "doći kao voda".

Odgovor na svetsku krizu

Učesnici Samita su, prvog radnog dana, istakli da su čvršće veze i poslovna saradnja, zajednička ulaganja srpskih, hrvatskih i slovenačkih kompanija i izlazak na treća tržišta, povećanje privrednog rasta u zemljama Jugoistočne Evrope i nastavak evrointegracija - jedini način da države regiona odgovore na izazove svetske krize.

Jedna od tema jučerašnjeg panela samita, kojem su prisustvovali i predsednici Srbije i Slovenije Boris Tadić i Danilo Tirk, bila su ravnomernija ulaganja srpskih, hrvatskih i slovenačkih kompanija u regionu.

Predsednici Tadić i Tirk poručili su regionalnim biznis liderima da je najbolji put da države jugoistočne Evrope ostvare svoje ekonomske interese - da nastave putem evrointegracija i da razvijaju međusobnu saradnju, kako bi i zajedno izašli na velika tržišta.

"Zemlje regiona moraju mnogo više da se povežu ne zbog jugonostalgije", istakao je Tadić, "već zato što je to racionalno, budući da su privrede tih zemalja kompatibilne".

Tirk je rekao da "put iz krize nije jasan", ali je naveo da političari treba da rade na kreiranju uslova za poslovnu saradnju u zemljama jugoistočne Evrope i istakao značaj smanjivanja tenzija.

Na dvodnevnom samitu biznis lidera jugoistočne Evrope u Aranđelovcu učestvovalo je više od 100 privrednika, predstavnika međunarodnih finansijskih institucija, Svetske banke, MMF-a, Evropske banke za obnovu i razvoj.