Štednja na kvalitetu života

U poslednje tri godine, potrošnja u Srbiji je smanjena za četvrtinu. Štedi se odricanjem od kulture, obrazovanja, garderobe i obuće, a pri kupovini hrane kupuje se ona lošijeg kvaliteta.

Proizvođači se prilagođavaju kupovnoj moći građana i prave nekvalitetniju robu, što kasnije može imati negativne rezultate na privredu, kažu stručnjaci.

U Pokretu potrošača Beograda kažu da se sve češće u mesne proizvode ubacuju veće količine soje i biljnih sastojaka i meso lošijeg kvaliteta sa više masti. Snižavanje kvaliteta robe, znači da većina samo preživljava, a pojedinci dolaze do velikog profita.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača Beograda smatra da se gubi iz vida šta će biti sutra, kada se poveća realna kupovna moć i da se u Srbiji sa takvim proizvodima ne može ići na svetsku pijacu.

Zbog vrlo niskih zarada, rast cena uticao je na pad potrošnje pa je u prvom kvartalu ove godine prosečno domaćinstvo sa tri člana raspolagalo sa 47.500 dinara. Od toga su 41,3 odsto izdaci za kupovinu hrane.

Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije navodi da je to najveći udeo zabeležen u Evropi. Prosek u Evropskoj uniji potrošnje hrane u domaćinstvu iznosi 18 odsto, 12 odsto u Velikoj Britaniji i 13 odsto u Luksemburgu i Nemačkoj, dodao je Stanković.

Najveći pad zabeležen je u potrošnji mesa. Trošimo 43,6 kilograma po glavi stanovnika, a Evropski prosek je 75,2 kilograma. U prodavnicama "SOS marketa" kažu da se četiri puta više prodaje mleko koje košta 50 dinara od onoga koje je 70 dinara.

Pijemo 56 litara mleka godišnje, a građani EU oko 90 litara. Nizak standard i nezaposlenost uslovili su da trošimo dva do tri puta manje voća i povrća nego u EU, a takav trend nastaviće se i u sledećoj godini, smatraju ekonomisti.