Pola plate za hranu

Cene hrane na svetskom nivou, u proteklih godinu dana, porasle su 35 odsto. I u Srbiji se gotovo svakodnevno u prodavnicama i na pijacama suočavamo sa novim cenovnicima, zbog čega je i inflacija veća od prognozirane.

Krompir, jabuke, hleb, mleko, šećer, ulje, kafa - samo su neki od proizvoda koji su u proteklih godinu dana poskupeli. A koliko ćemo hranu ubuduće plaćati najviše zavisi od roda.

Prema rečima poljoprivrednika Lazara Đukiaća, dobar luk, dobar kupus, dobar paradajz koštaju.

"Bilo gde u svetu imate tri cene, imate robu koja ide u Nemačku i robu koja ide u Slovačku. Razlika u toj ceni je dupla, a zavisi šta kupac hoće, hoće jeftino ili kvalitetno, a kvalitetno ne može da bude jeftino", objašnjava Đukić.

Ljubiša Jovanović, iz Udruženja proizvođača mleka, kaže da mleka kao sirovine i dalje nema, a u prilog toj činjenici govori i podatak da se mleko kao sirovina u određenom procentu i dalje uvozi i verovatno da će takav trend skupe hrane potrajati.

Uredbe o ograničenju cene hleba i izvozu brašna i pšenice samo su deo najavljenih mera kojima država pokušava da zaustavi rast cena hrane. Ovogodišnja setva će u odnosu na prošlu biti skuplja i do 40 odsto.

Poljoprivredink Dragan Tikić kaže da cena nafte svaki dan raste.

"Ne znamo dokle će to da stigne, đubrivo i semenska roba su skuplji u odnosu na prošlu godinu, a jedino hemija nije", kaže Tikić.

I dok stanovnici Evropske unije na hranu troše 16 odsto kućnog budžeta, potrošači u Srbiji za to odvajaju čak 40 procenata primanja.

Istovremeno, oni koji žive u Nemačkoj, Francuskoj ili Engleskoj, jedu tri puta više južnog voća i skoro 10 puta više junećeg mesa od nas.