Svetski rekord cena hrane

Prema najnovijim podacima Organizacije za hranu Ujedinjenih nacija, globalne cene hrane dostigle su prošlog meseca do sada rekordan nivo.

Razlog tome je rast cena šećera, žitarica, nafte. U periodu od novembra do decembra protekle godine cena šećera je skočila za 6,7, žitarica 6,4, a nafte osam odsto, prenosi Bi-Bi-Si.

Oboren je rekord iz 2008. godine, kada je nagli rast cena hrane doveo do nereda u više zemalja.

Naime, cene hrane su u zadnjih deset godina skočile do danas za 80 odsto.

Organizacija za hranu UN u izveštaju navodi da se nije sve tako crno, jer je cena pirinča, jedna od dve najvažnije prehrambene biljne kulture, stabilna i daleko od svog rekordnog nivoa.

Ipak, zabrinjava cena pšenice koja naglo skače usled veoma loših prinosa širom sveta. Abdolreza Abasian, ekonomista pri UN naglašava da bi cena pšenice mogla da poraste mnogo više, usled nepredvidih vremenskih nepogoda.

Pšenica je u 2010. poskupela, između ostalog, zbog suše u Rusiji, pa je u Evropi cena hlebnog žita udvostručena. U Americi je kukuruz poskupeo za 50, a soja za 34 odsto.

Poplave u Australiji već su uzele danak. Usevi šećera i pšenice najviše su pogođeni poplavama, biće prema procenama manji za 25 odsto, a na dalji porast cena mogla bi da utiče suša u Argentini i propadanje ozimih useva zbog oštre zime na severnoj polulopti.

Abasijan navodi da je prioritet UN da osiguraju da siromašne zemlje i države koji su veliki uvoznici prevladaju situaciju kada postoji veliki skok cena.

Ipak u UN se nadaju da će skupo žito stimulisati rast proizvodnje žitarica, kao što se već desilo 2008. što je uticalo na pojeftinjenje na svetskom tržištu.

Opasnost od nove finansijske krize

Istovremeno, Međunarodna agencija za energiju upozorila je da postoji opasnost da se ponovi finansijska kriza iz 2008. godine, pošto je cena nafte opasno porasla.

Glavni ekonomista te agencije Fatih Birol rekao je za Bi-Bi-Si da se svet bliži "katastrofalnim okolnostima iz 2008. godine".

"Visoka cena nafte odigrala je 2008. godine značajnu ulogu time što je oslabila trgovinske bilanse mnogih zemalja, i umanjila prihode kompanija i domaćinstava. Tada je, prosečna cena nafte iznosila 90 dolara, kolika je i danas", upozorio je glavni ekonomista Međunarodne agencije za energiju.