Za i protiv subvencija

Član Ekonomskog saveta premijera Srbije, Milojko Arsić založio se za postepeno ukidanje subvencionisanih kredita za privredu i građane i naveo da će njihovo potpuno povlačenje sa bankarskog tržišta biti moguće tek kada Srbija dostigne privredni rast između tri i četiri odsto.

"Ako privreda dostigne planiranu stopu privrednog rasta od tri odsto u ovoj godini, subvencionisane kredite treba ukinuti u 2012. godini", rekao je Arsić i dodao da još uvek postoji potreba za subvencionisanim kreditima.

"Mislim da je dobra politika koja je sadržana u budžetu za ovu godinu, a koja podrazumeva da se subvencionisani krediti postepeno smanjuju. Trebalo bi ih ukidati postepeno, kako privreda bude rasla, stopa bruto domaćeg proizvoda dostigne tri do četiri odsto i kako obim bankarske delatnosti izvorno bude rastao", kazao je Arsić.

Prema njegovim rečima,  još se ne zna šta će se događati sa rastom bankarskih kredita u narednoj godini i kako će banke reagovati nakon što istekne bečki aranžman, na proleće 2012. godine.

Istog stava je i ekonomista Saša Đogović koji kaže da država treba da odustane od subvencionisanih kredita namenjenih stanovništvu i da se postepeno povlači iz privrede i da prestane da je subvencioniše.

Đogović ukazuje da bi država trebalo da ulaže u poljoprivredu, energetsku, saobraćajnu i komunikacionu infrastrukturu čime bi, uz određene poreske olakšice, ili slobodne zone, poslala jasan signal investitorima i preduzetnicima da je srpsko tržište transparentno, sa jasnim i istim pravilima za sve učesnike.

Profesor Vladimir Krulj sa Fakulteta za ekonomiju i finansije kaže da treba odvojiti strateški prioritet privrede Srbije i odvojiti kredite, kako bi se povećala zaposlenost i konkurentnost zemlje.

Zadržati subvencionisane kredite

Sa druge strane ekonomista ekonomista Goran Nikolić smatra da bi trebalo da država zadrži subvencionisane kredite, jer je to "spasonosna stvar privredi, koja je na ivici likvidnosti".

Nikolić je rekao da su mnoga preduzeća i opstala zahvaljujući tim kreditima, podsetivši da je učešće kredita odobrenih uz subvenciju u 2010. bilo 1,7 milijardi evra, što je oko četvrtine ukupnih kredita.

"Zamislite da nije bilo tih kredita, da li bismo imali realan rast kreditnih plasmana u 2010. godine i koliko bi to u negativnoj meri uticalo na industriju, koja je ipak ostvarila neki rast, ali i na ostale delatnosti", rekao je Nikolić.

Privrednicima je neshvatljiv stav da treba ukinuti subvencionisane kredite. Član Upravnog odbora PKS i dugogodišnji direktor "Tarket Sintelona" Nikola Pavičić podsetio je da 10.000 preduzeća u Srbiji ima ozbiljne finansijske probleme i da bi ukidanje subvencionisanih kredita samo ubrzalo agoniju tih firmi.

Generalni direktor valjaonice aluminijuma "Impol Seval" iz Sevojna" Ninko Tešić ističe da bi odustajanje od subvencionisanja kredita u ovom trenutku bilo kontraproduktivno i da bi bilo najbolje da se postepeno, sa izlaskom iz ekonomske krize smanjuju subvencije.

Tešić je rekao da je subvencionisanje kredita bila dobra i pravovremena mera, koja je ohrabrila banke da daju kredite, a privrednike da nastave da proizvode i rade.

"Drugih mera pomoći ja nisam ni video", dodao je generalni direktor valjaonice "Impol Seval".

Generalni direktor Kikindskog mlina A.D. Dušan Đukanović kaže da su prošle godine uzeli 200 miliona dinara subvencionisanih kredita za otkup pšenice, što im je bilo povoljnije od kredita sa deviznom klauzulom.