Tarife unosnije od kamata

Banke u Srbiji nastavljaju da ostvaruju profit i ove godine, i on i dalje raste, uprkos problemima nelikvidnosti i smanjenja potrošnje.

Za mnoge eksperte neodrživo je da je kriza u privredi na vrhuncu, a da banke beleže rast zarade. To se tumači ne samo niskom prošlogodišnjom bazom za upoređivanje, već i povećanjem marži i kursnih razlika na teret fizičkih lica. 

Ako je za građane provizija banaka od dinar više-manje beznačajna, za banku je to siguran izvor prihoda. Ono što je bankama uskraćeno zbog kašnjenja naplata kredita od slabe privrede, banke su nadoknadile naplatom tarifa građanima.

Banke su u trećem kvartalu ove godine ostvarile profit od 22 milijarde dinara. Po prvi put u istoriji bankarstva prihodi od tarifa prevazišli su prihode od kamata.

Kada je reč o tarifama one se razlikuju od banke do banke. Tako za vođenje tekućeg račun platićete od 50 do 250 dinara mesečno. Za opomenu pri kašnjenju uplate 200, a za izdati ček 10 dinara.

Ko ne plati na mostu...

Ako vas sve to iznervira, zatvaranje računa vas košta od 160 do 360 dinara. Naknade za obradu kredita su od 0,5 do tri odsto. Ipak, najveću grešku ćete napraviti ako podižete gotovinu preko kreditnih kartica. Provizija je čak do pet odsto. Ako želite da birate povoljnije usluge banaka, nećete mnogo postići.

"Politika banaka je takva da je na jednom segmentu neka usluga povoljnija, dok je na drugom skuplja. To se odnosi na tarife u odnosu na stambene kredite ili auto kredite", rekao je Dušan Uzelac urednik sajta Kamatica. Obrada auto kridita je jeftinija, ali je skuplja naknada za stambene kredite.

Iako za banke nemaju svi klijenti isti status jer to važi od kvaliteta firme, "Jafa" u Crvenki plaća milione dinara godišnje na ime raznih naknada.

"Veoma je važno kada uplaćujete novac, da li je to ujutru ili u takozvanim pikovima kada je tarifa najskuplja i da li su pojedinačne uplate veće ili manje", rekao je direktor "Jafe", Ratko Kuprešak.

Direktor u Alfa banci Aleksandar Čortan kaže da sama naknada ispostavljanja naloga zavisi od toga da li se koristi i benking, što je za 45 odsto jeftinije, ili se donosi na šalter.

"Banke sve više favorizuju upotrebu debitnih kartica i podizanje gotovine na bankomatima banaka izdavaocima tih kartica", kaže Čortan.

U Srbiji posluju 33 banke. Neke od njih nemaju najtransparentniji cenovnik tarifa. Upravo su tu i najčešće primedbe građana. Sve bi to već u sledećoj godini trebalo da se reguliše novim zakononom o zaštiti potrošača.