Kukuruz "pojeo" svinje

Prošle godine, stranim kupcima prodato je 1.350.000 tona kukuruza za oko 150 miliona evra. Prodajom tog proizvoda ostvaren je jedan od najvećih deviznih priliva u agraru. Istovremeno, povećava se uvoz mesa.

Stručnjaci kažu da to pokazuje koliko je naša poljoprivreda nerazvijena, jer, umesto da izvozi proizvode više faze prerade, svetskoj pijaci nudi sirovine.

Od prosečnog ovogodišnjeg roda kukuruza, koji će težiti oko 6,5 miliona tona, izvoznici su već ugovorili prodaju 700.000 tona do kraja godine.

Radivoj Radulović iz Batajnice kaže da je zbog cene kukuruza koja je naglo skočila, cena svinjskog mesa ostala nepromenjena. 

Prema podacima Uprave za veterinu, prošle godine u oborima je bilo četiri miliona svinja, a ove godine, do sada, taj broj manji je za četvrtinu.

U Batajnici do pre desetak godina svako drugo domaćinstvo tovilo je svinje za tržište, a sada su obori prazni i samo jedno gazdinstvo, prema rečima meštana,  gaji veći broj tovljenika po ugovoru sa klanicom.

Radoslav Bunoš, takođe iz Batajnice, kaže da je do pre dve godine ovde bilo od 500 do 600 svinja i dodaje da mu je lakše da proda kukuruz ili pšenicu jer "nema da misli da li se neko prase razbolelo". Ovako, kaže Radoslav, okruniš kukuruz, špekulišeš i čekaš cenu.

Kada se smanjuje proizvodnja svinjskog mesa u zemlji, povećava se uvoz. Prošle godine, recimo, uvezeno je tri puta više mesa nego 2005. godine.

Rajko Latinović, iz PKB Imes-a, kaže da izvozimo kukuruz, a uvozimo svinje koje su hranjene tim kukuruzom. Prema sadašnjim odnosima takav trend se nastavlja, što ne samo da pričinjava ogromne materijalne štete, nego ugrožava stabilno snabdevanje zdravim proizvodima našeg stanovništva.

Zbog nekoliko poskupljenja mesa u poslednje vreme, sve je više vegetarijanaca u zemlji. U Evropi, prosečna godišnja potrošnja mesa je 75 kilograma po stanovniku, kod nas, ni 50 kilograma.