Srpsko-hrvatski dugovi na vagi

Tužba kompanije INA protiv Srbije, zbog dela imovine privatizovanog "Beopetrola", podstakla je raspravu u Srbiji o povraćaju imovine srpskih preduzeća u Hrvatskoj, koja, prema procenama srpske strane, vredi više od dve milijarde evra, objavio je hrvatski Tportal.

Ukupna imovina na koju kompanije iz Srbije, prema procenama srpske strane, polažu pravo u Hrvatskoj, vredi više od dve milijarde evra, a među firmama koje najviše potražuju, kako se navodi, ističu se "Naftna industrija Srbije", "Jat ervejz", odnosno bivši JAT, zatim "Karneks" u Vrbasu, "Geneks", "Ineks", Srpske železnice, "Simpo" u Vranju i mnoge druge.

Prema tvrdnjama iz NIS-a, veći deo tražene imovine, čija vrednost se procenjuje na oko 400 miliona evra, jeste prodat, a benzinskim pumpama upravlja INA.

Naftna industrija Srbije planira da, sudskim putem, traži povraćaj 30 benzinskih pumpi, zatim odmarališta u Rovinju, Makarskoj, na Hvaru i Braču, udeo u Jadranskom naftovodu, nekoliko skladišta i brojne poslovne prostore u Hrvatskoj.

"Najkapitalnija vrednost odnosi se na JANAF, na naftovod u kojem je NIS učestvovao i samo u primarnom punjenju, mislim da je iznos nekoliko stotina miliona dolara", rekao je srpski ministar energetike Petar Škundrić.

Pre devet godina, "Jat ervejz" podneo je tužbu protiv Hrvatske i "Kroacija erlajnsa".

"Imali smo poslovni prostor u skoro svim većim gradovima Hrvatske. Sa tim sredstvima i imovinom od oko 60 miliona evra mogli bismo da obnovimo flotu", rekao je Milan Cvejić, direktor za korporativne poslove JAT-a.

Tužba je za sada jedino sredstvo kojim srpske kompanije mogu da se bore za svoju imovinu u Hrvatskoj. 

"Tužba je jedan od načina regulisanja odnosa legalnim putem, ali je činjenica da je na sastanku stalnog mešovitog komiteta u septembru 2009. godine doneta preporuka kojom se vladama država sukcesora preporučuje da zaključe bilateralne sporazume", rekao je državni sekretar Ministarstva finansija Slobodan Ilić.

Vlada Srbije predložila je tekst sporazuma, ali odgovora iz Hrvatske, još nema.

I dok pojedini mediji spekulišu da hrvatske vlasti odugovlače sa potpisivanjem bilateralnog sporazuma, ne ide im na ruku jer su srpska potraživanja veća, u Ministarstvu finansija kažu da će Vlada Srbije nastojati da diplomatskim sredstvima ubrza potpisivanje sporazuma. U toku su pripreme za pregovore, koji slede posle potpisivanja sporazuma o sukcesiji.

I prehrambena kompanija "Karneks", u vlasništvu britanskog investicionog fonda "Ašmor", sprema se da svoja skladišta i lokale u Rijeci, Splitu i Zagrebu zatraži sudskim putem, navodi hrvatski Tportal.

Većina imovine nacionalizovana

I hrvatska i srpska strana nacionalizovale su većinu imovine preduzeća iz drugih republika. Uredbom Vlade iz 1991. godine, Hrvatska je nacionalizovala 318 objekata u vlasništvu pravnih lica, sa sedištem na teritoriji Srbije, i dala ih na raspolaganje Hrvatskom fondu za privatizaciju, koji je već prodao 158 objekata.

Uprkos nerešenim imovinskim pitanjima, taj Fond je, devedesetih godina, pokrenuo prodaju imovine. Do 2002. godine, prodato je 158 objekata, 30 je dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada se vode sporovi, dok je 91 objekat slobodan.

Posle protesta sa srpske strane, HFP je, 2002. godine, prestao da prodaje imovinu Srbije, navodi taj portal, ukazujući da je usledio zahtev za povraćajem imovine i tužba međunarodnom sudu, u jesen 2003. godine.

Kako je u Srbiji proces privatizacije tekao sporije, prodati su udeli u samo 32 firme iz bivših jugoslovenskih republika, za ukupan iznos od 3,3 miliona evra. Kada je Agencija za privatizaciju Srbije, pre dve godine, odlučila da proda znatniju imovinu preduzeća iz bivših republika koja se nalazi u Srbiji, usledili su diplomatski protesti, pa je taj postupak obustavljen.

Na prodaju čeka više od stotinu firmi čiji vlasnici nisu iz Srbije. Srpska strana tvrdi da hrvatske vlasti otežu sa potpisivanjem bilateralnog sporazuma o rešavanju pitanja 'zaostale imovine', upravo zato što bi trebalo da plate mnogo veću odštetu.

U Direkciji za imovinu Srbije kažu da se taj spor može rešiti samo na međudržavnom nivou, ali istovremeno, srpskim kompanijama savetuju da podižu tužbe za povraćaj imovine, navodi Tportal.