Krstić: Rebalans budžeta u julu

Krstić, koji učestvuje na tradicionalnom samitu ministara finansija i guvernera u Bečićima, ukazao je da će, zbog poplava koje zadesile Srbiju, mere Vlade Srbije biti sprovođene po nešto drugačijem rasporedu od prvobitno planiranog, prenosi Tanjug.

Rebalans je trebalo da bude usvojen u junu, ali će ipak biti u julu i moraće da oslika i posledice od poplava, rekao je Krstić podsetivši da je najviše štete pretrpela poljoprivreda i infrastruktura na poplavljenim područjima.

Vlada Srbije ni na koji način nije odustala od svojih ciljeva, rekao je Krstić i dodao da će ekonomska slika Srbije u velikoj meri zavisiti od toga kako će se obaviti obnova zemlje.

Krstić je podsetio da je Vlada u svom ekonomskom program iznela ciljeve fiskalne konslidacije, koje se mahom odnose na stabilizaciju javnog duga, koji je, kako kaže, od 2008. godine do danas dupliran.

Prema njegovim rečima, deficit budžeta mora da se smanji za 170 milijardi dinara, i to najvećim delom na rashodnoj strani.

Ministar finansija očekuje da će izmene i dopune Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji biti u usvojene u parlamentu u narednih nekoliko nedelje, što će pomoći u suzbijanju sive ekonomije i povećati prihode u budžetu.

"Zakon predviđa rigidne mere za one koji se bave nelegalnim prometom duvana, ali i za one registrovane koji u promet stavljaju cigarete bez markica", rekao je Krstić.  

On je tom prilikom podsetio da su kod nas već usvojene izmene zakona o duvanu koje sprečavaju promet ilegalne trgovine.

Kako je naveo, uskoro očekuje prve konkretne poteze u borbi protiv ilegalnog prometa duvana, i dodao da smatra da kanali nisu nepoznati.

Ministar je ukazao da, kada se govori o smanjenju deficita budžeta za oko 1,5 milijardi evra, samo 500 do 700 miliona može da se smanji suzbijanjem prometa ilegalnog duvana.

"Ako me pitate koliko odmah možemo da uštedimo, reći ću vam sigurno oko 150 do 200 miliona. Toliko je realno u narednih 12 meseci", poručuje Krstić i dodaje da suzbijanje sive ekonomije može da pomogne da se smanji obuhvat na rashodnoj strani budžeta "tamo gde je bolnije".

"Nema lakih mera za povratak sa 'crvene linije'"

Krstić je rekao da se Srbija nalazi na "crvenoj liniji" javnog duga i da nema lakih mera za prekidanje "vrzinog kola" koje je nastalo zbog donošenja fiskalno neodgovornih odluka u prethodnim godinama.

"Jedino što je gore od biranja između više zala jeste kada više nemate tu privilegiju da birate, kada odlažete odluku toliko dugo, dolazite do crvene linije javnog duga", ukazao je Krstić.  

On je kao primere vođenja neodgovarajuće fiskalne politike u Srbiji u prethodnom periodu, uporedio plate i penzije u Srbiji sa zemljama u regionu.

Prosečna plata u Srbiji u 2012. godini je iznosila 380 evra, što je za 11 odsto više nego u Makedoniji, a penzija 220 evra, što je za 30 odsto više nego u Makedoniji, kazao je Krstić.

Kada je reč o starosnoj granici za odlazak u penziju, Krstić je napomenuo da je ona 2008. godine u Crnoj Gori bila ista kao u Srbiji - za žene 60 godina, a za muškrace 65 godine. Ta granica u Crnoj Gori je sada povećana na 67 godina i za žene i za muškarce, napomenuo je Krstić.

Ministar je rekao i da su plate i broj zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji takođe veći nego u regionu, kao i da otpremnine za zaposlene u nekim preduzećima dostižu iznos čak i do 900 evra po godini.

Krstić je zaključio da postoji mnogo disbalansa koje treba izmeniti, ali i dodao da je fiskalna stablizacija posao za koji nije dovoljno nekoliko meseci, već je cilj da se ona postigne do kraja 2017. godine.

Cilj - zdrave finansije i smanjenje sive ekonomije

U Bečićima je počeo dvodnevni redovni regionalni samit ministara finansija i guvernera, na kojem se raspravlja o finansijskoj budućnosti regiona.

Države regiona imaju potencijal da ostvare dinamičan ekonomski rast, a njihovi ciljevi su zajednički - veći nivo fiskalne održivosti, zdravije javne finansije i smanjenje sive ekonomije, saglasili su se ministri finansija država regiona.

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je da je cilj da se u narednih nekoliko godina uposli milion ljudi. Bez toga, ocenio je, nije moguć ekonomski rast, rekao je Svilanović, napomenuvši da je samo od 2008. godine 800.000 ljudi ostalo bez posla.

Ministar finansija Crne Gore Radoje Žugić poručio je da zemlje regiona imaju potencijala da postanu ekonomski najdinamičniji deo Evrope, primetivši da je to preduslov za rešavanje ekonomskih ranjivosti i valorizaciju raspoloživih potencijala.

Ministar finansija Hrvatske Boris Lalovac naglasio je da je borba protiv sive ekonomije nužnost i najavio da će u toj zemlji formirati "bele" liste onih koji redovno plaćaju poreze, a tako će podstaći konkurenciju među preduzetnicima jer 70 do 80 odsto preduzetnika na neki način radi sa državom.

Ministar finansija Makedonije Zoran Stavreski istakao je da je protiv snižavanja plata u javnom sektoru i penzija zbog psihološkog efekta.

Kako je objasnio, takvim merama se šalje signal koji deluje na čitavu ekonomiju i ima uticaja duži niz godina na potrošnju. Ali, dodao je Stavreski, ukoliko ne postoji drugi način, onda je bolje i to učiniti, nego izgubiti kontrolu nad javnim finansijama ili štedeti na kapitalnim investicijama.

Glavni i odgovorni urednik NIN-a Mića Ćulibrk upitao je da li je moguće da centralne banke oslobode deo obaveznih rezervi, kako bi se otplatio deo javnog duga koji je ranije uzet po nepovoljnim uslovima.

Ćulibrk je, uz konstataciju da na strani gde on sedi - za stolom ministra finansija, svi imaju konsenzus po tom pitanju, upitao guvernere šta misle o predlogu.

Na to mu je, viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić, koji je sedeo u prvom redu sa guvernerima regiona, nasuprot ministara finansija, uzvratio da je i sa te strane postignut konsenzus - da to nije moguće.